Просветни гласник

424

омете окупација Босне. Али усталаштво и вредноћа шабачког становништва чинн да је ова сметња мало осетна, а и надати се да постојеће стање у Босвп неће вечито трајати. II. Благотворно је у новом перподу Шапца утицада унрава Јеврема Обреновића. Као управнпк Шанца и Дрпноеавља од 1816—31. године, Јеврем Обреповић управо отвара тај период и полаже му прве темеље култури и напретку у сваком погледу. Пнсмен и прпмљив за све што је напредно, сувремено, лепо и корпсно, жнво је радио и настојавао да у повереном му крају преие нови, јевропскп живот на место назадног турског источњаштва. Потпомагао је да се по селима, варошицама ц варошима па и у Шапцу подпжу школе и цркве. Први је почео своју децу брпжљивије васпитати, ге дао у томе примера. Први је велику, лепу, и за здравље угодну кућу сазпдао, те дао прпмера сувременом јевррпском подизању граћевина на место страћара турских са мрачним одајама, где не допираху сунчани зраци Тада је Шабац добио основ модерне јевропске вароши с лепим здањима и широким улицама. Обраћао је пажњу да се земљорадња и пољопрпвреда што боље и у своје време врши, како би тежаку божански дар обилатији био. Обраћао је пажњу на трговину и номагао је напредовање добрим путовима, јавном безбедношћу и т. д. Неговао је коње одличног соја п првп приредио јавну трку, ту омпљењу забаву витешког народа. Тако су се овде и у околини одомаћпле: просвета, привреда, родољубље и хуманитарност као сталне врдине. Кад су пак ти први кораци за сваковрсно развиће Шапца учпњеии правилно, дакше се носле ишло ка све већим добрима и врлинама. Деценија од 1830—89. године знатна је у историји наше државе у многом погдеду. На овоме месту ми ћемо се о тој деценпји с хвадом пзразити, нарочито у погледу на школе и на друге просветне установе. Та нам је деценија дала доста основних школа ; неку вишу школу, онда звану: „Велику Школу" (1830. године) у Београду, управо први гимназијски разред; држ. штампарију (1832.); први књпжевни орган у Србпји „Забавникг" (1833.); гимназију у Крагујевцу (1833.); прве у Србијп „Новине Србске" (1834. у Крагујевцу), „које се могу сматрати као јасно звоно, које је Европи огласидо н оглашавадо биће и жпвот Србпје": лицеј (1838.) и т. д. Та нам је деценија дала и шабачку гимнацију.

Гимназијска шкода у Шапцу находи се године 1838. и звада се „Гимназијска класа." Имала је тада два разреда и два проФесора. Ти су се проФесори звали: Радован Пантелић и Адам Обрадовић. Они су, дакле, нрви трудбеници и раднпци у овој школп. — Према овоме, шабачка гимназија претурила је 50 годипа свога бића. Ово тврдп Милпћевић у својој књизи „Шкоде у Србији", ирештампаној из Гласнпка XXIV, године 1868., страна 65. п даље, и у „Кнежевинп Србијп" страна 504, на основу аката Мпнистарства Просвете. Ово тврди и следеће: У »Новинама Србским" број 40., од 9. сентембра 1839. године читамо ово: „Бћоградг, 4-го септемврпн. На учпнћно преддожете Попечителвства Просвћш,еша изволилоје Намћстничество Књаагевскогг Достоинства у согласиго са Сов^томђ одобрити и потврдитп да се кром^ сушествугоће Гимназше у Крагуввцу јоштт. една у Бћограду оснуе ; и да се прве две Грамматикалне класе исте Гимназ1е одма сг почеткомв пдућегг течеша школскогђ ове 1839. године започну, како ће се до три године све кдасе Гимназ1алие попунити, и са свима наддежнпмтз нуждннмг ПроФесорима снабдћти моћи. Оспм гога, да се главне шкоде иди Полугимназ1е кром^ Шабца, гдћ су и досадв суш,ествовале, у Ужици, као у удалћномт> одт> наведени школа краго, заведу, а у Неготинт> оне изг Забчара прем^сте". Из овога се впди, да је шабачка полугимназија већ постојала пре 4. септембра 1839. г. и да се и даље ту оставља. Најстарија књпга, коју сам у гимназијскО| канцедарији нашао, јесте од 1846. године. Из ње се види, да је те године имада четири разреда. Законом од 1844. године одређује се, да полугимназије имају четири разреда, те је, од тада извесно, шабачка гимназијска школа добила четири разреда. Прво наређење о гимназијској школи јесте кнеза Милоша од 15. октобра 1834. године. Ту кнез заповеда да се у гимнашји предају науке, које се предају и по јевропскнм таким школама. Поред српског језика и обпчних, других предмета, као што су: историја, рачуница, земљопис и т. д., предаван је немачки језик, а у „класама човечества" — IV. и У. разреду — поред главних предмета, реторике и појезије, једински језик. Није бидо предавање једнако. Није било школских књига, те је све зависило од раздпчите способностп и воље проФесора. (свршиие се)