Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

425

НАУКА 2

НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА 0 ПРАДОМОВИНИ ИНДОЈЕВРОПСКИХ ПЛЕМЕНА. ПРИКАЗАО С. Н. ТОМИЋ. (Наставак) Даље Пикте, да одреди место прадомовини, прегледа опште лингвистичке прилоге. По што је као научна истина првога реда доказано сродство индојевропских језика, и да је морао бити један језик из којега су постали остали, као из некога центра излазећи, он вели да је и у ствари морало бити језика — центра, а не само да је то као научна дедукција. Да се одговори на ова питања, треба показати како су се развили индојевропски дијалекти. Али баш је тутешкоћа, јер се не може мерити развитак диалеката о језику, који већ постоји. Многи су покушали, као Шлајхер, Фик и Шаве да реконструјишу тај стари језик Арја поредећи сачуване облике, тако да се може у главном добити слика његова. Разуме се да је Пикте судио о прајезику према тадашњем стању науке о језику. Друго је питање, на које се морало пре одговорити, о ближој или дал>ој сродности појединих индојевропских језика и група. Тако се на први погдед види, како су она два језика на истоку, ирански и ст. индиски, блиски сродници. Он онда ставља грчки од јевропских језика по близини; и док се латински и келтиски одвајају, примичу се германски и литванско-словенски. Даље вели, да су зендски и санскрт. остали најдуже неодељени, о чем сведочи њихова блиска сродност, као и сродност митологије тих двају племена. Гледајући на одношаје осталих језика, према начелу: што су се језици више одмакли од првобитног типа, више им је потребно било да га модиФикују, овде Пикте стоји на старијем гледишту, оглашујући да је готски са својим вокализмом близак прототипу као азиски језици и грчки. Најпосле, да се добије поуздана тачка за деобу језика, ваља обратити пажњу на геограФски положај народа, а он је у зависности о старим сеобама. По што није

НАСТАБД

вероватно, да су се ариска племена нагло разишла, одједном од какве револуције и потреса у рођеној земљи, узима да је ширење ишло поступно, неосетно, а с њим напоредо јачале и диалектичке разлике. Додир и свеза још је постојала између појединих племена, и што су била ближе нека, у толико су им и диалекти ближи. Већ је у самом ариском народу, на племена издељену, било клица да постану нови народи с новим сродним језицима. Сваки се од наших језика јевропских још онда отпочео развијати, кад је у заједници био с осталом браћом на западу и на истоку. Полазећи сдалекога истока од зенда и санскрта, Пикте у облику елипсе приказује одношаје индојевропских језика: с једне стране стоји на југу грчки, тако јако близак ариским језицима у Азији богатом глаголском променом, аугментом и редупликацијом, а особито акценатном системом, без мало истом као у ведиском санскрту. До грчкога стоји латински, али самостално, стојећи ближе ка келтиском и лексичким благом и граматичким одликама (— 5 Футура, — г пасива глагола). Келтиски пак једним својим наречјем веже се за германске диалекте, ови пак за литванско-словенске. Последња група има веза у гласовима с иранским језиком. Стављајући у жижу и да стоји ближе ариоперсиским језицима прајезик и пранарод. даје Пикте према споменутим одношајима оваку им граФичку

слику. Кружић око жиже представља Бактрију. Ако се поврате ројеви у кошницу, из које су излетели, онда би Иранци заузели крај што сињори на североистоку са Согдијаном, на југоистоку поред њих, сва је прилика у плодном Бадакшану, опрвши се на Хиндукуш, становаху Арио-индијанци.