Просветни гласник

426

Југозападно, к изворима Артамиса н Бактруса, заузимаху место Ариопелазги (тако он зове претке Грка и Латина), одакле ће преко Херата кренути пут запада преко Хорасана и Мозандерана к Хелеспомту. Западно од Маргиана биће се находило келтиско племе и под напором центра потиснуто к западу преко Мерва удариће на Хирканију, и обишав јужном обалом Касписког мора застати у плодним долинама Иберије и Албаније у Кавкаском загорју- Доцније потиснути или колонијама иранским или којим кавкаским племеном, продрев кроз кавкаске кланце све црноморским приморјем, обрести се око дунавског ушћа. Одатле је Дунав казивао, којим ће се правцем доћи у западну Јевропу. — На северу Бактрије, низ Оксус, арио-германска и арио-словенска племена стајаху у прво време у свези с осталим суплеменицима. Али су још рано оба племена прешла Оксус и раширила се у огромној Скитији, и истом доцније, под навалама азиских племена татарских, померити се ближе у Јевропу (Огт ^шев, Р, сћар. III., стр. 56. и д.I. Истом онда је Пикте употребио прилоге из науке о језику, из тако зване лингвистичке палеонтологије, кад је требало изближе одредити природу земљишта, климу, Флору и Фауну, и упоредити, слаже ли се то с оним што се зна о Бактрији. Да се одреди степен геограФске ширине, на којем би лежала прадомовина, особито је вредно обратити пажњу на годишња времена. Из прегледа разних назива за годишња времена у »ариским« језицима лако се опазити може, да се година делила на три годишња доба: зиму пролеће и лето 1 ). Према том је клима била умерена као на средњим степенима гаирине геограФске. Још је Ј. Грим згодно рекао, да је све више прелазних годишњих времена што се иде к југу, а што северније, истичу се као главна: лето и зима. Истакнути климатски одношаји пристају згодно за Бактрију, која и ако на истој геограФској ширини као Грчка и Ита') Наводимо те паралеле, јер су и данас остале у вредиости (Ј. Шмит, А. Фик): а) аенд. гуао (асс. гуат) 'зимња студен', ггт, ггта т. вед. Мт, Мта, Мта, Мпиа, слов. зима, лит. гета, нруе. гето, исп. и лат. Меш Мбетиз Мтиз грч. %е1џ,к, Хеџшг санскр. Нетап (1ос. — тапШ) 'зима'; в) зенд. папћп т. 'пролеће', лизв. кааага, Г. 'лето'. Реад,^ег, ст. сев. каг, упор. инд. тавап^а ст. слов. весна; с) сапскр. жј;та /. 'год. доба' зенд. ћата 'лето', јерм. ат-агећ лето' а ат година', келт. ћат, гот. 8ит-ги-8, — ст. г. ием. 8итаг, н. г. нем. <&оттег'.

лија, због велике надморске висине има суровију климу средње Јевропе. Зима је тако јака, да се река Оксус смрзавала од једне обале до друге. Из етнограФСког расправљања Пиктеова ништа се не би могло извести; тешко је и спомињати оглед да се грчки саред доведу у свезу са санскрт. г/ауапаз. Знатнији су топограФски огледи, да се одреди је ли се знало за море, за горе и брда и т. д. 1 Исто тако и она паралела за брдо: слов. гора, ст. инд. дгН, зенд. дагп, литв- дгге и дгга шума\ као и за камен: калш, лит. а ктп, грч. ал^иог' и личн. име, даље литв. аахтп, ахџгј, |а хит итд. (и. Пск, Уег§1. У/ћ. 4 1. 8. V.) ГеограФски се ноложај једне земље особито може одредити по природним јој производима из сва три царства: минералнога, биљног и животињског. — Од минералаје со врло важна за домаћу употребу. Пикте је за јевропске језике навео једначину: грч. а'Хд, 'со море 1 , лат. за I т., за 1е, п., ст. ир. заГапи, гот. ваИ-ваГг и слов. солђ. Али је Пикте везао за санскрт. зага, §а1а, што други не чине. Виктор Хен, познати култ. историк одриче да је пранарод знао употребу соли, будући је назив ограничен на само јевропску групу језика. Кад су западноариска племена стигла на слане баруштине и у пола осушена сланајезера, идући у Јевропу, упознаше се с тим минералом (у стенама око Аралскога језера). Али је Ј. Шмит нашао, да се због облика речи, који носи на себи печат дубоке старине слободно реч јевропска за со може пренети у прајезик 1*заи, *8а1пев, исп. 1пс1о^егш. РћдгаЊМппо-еп с1ег Х т еи1га, 183. ХЈгће1та1;, 4., в. и Хирт 1пс1одегт. Рогзсћипдеп I, 475.). Прегледав имена за руде (метале), изводи, да се индојевропском прајезику може приписати да је имао име за злато, сребро, гвожђе и мед. Од паралела, што их је он истакао, данас многи задржавају ове: 1. санскрт. ћа1ака, (*ћаИака), 'златан 3 т. 'злато', ст. слов. злато (*золто ), гот. ди1р-% о1с1; 2. вед. агдипа, удШ, по Фику, Браткеу и Шмиту сан. гада1а. зенд. егега1а' сребро 3 , грч. а^уурос; 1 Једначина је за јевропске језике поуздана: лат. таге, ироки тигг, гот. тагељ, лит. тагеев, слов. тоге, али је етимологија непоуздана па и кеза са санскрт. тггг и таги. Хирт је у 1п(1о§егт. Рогзсћипдеп I., 474 огледао да на основу нових резултата одреди, да је и у прајезику била реч за море, судећи према гласовним променама тг (тег-) у грч. и нем. Ђг, у лат. /?•.