Просветни гласник

нлука н настлвл

427

лат. агдепГит; 3. гот. зИиђг, ст. г. нем. $Иараг, лит. Шађгав, прус. хггаћган — срЂбро; 4. вед. ауаб,зенд. ауапаћ, лат. аев, аегг$, гост, агх, агхгв, ст. гор. нем. ег. Према својим једначинама изводио је Пикте, да је прадомовина била богата рудним благом. Између покрајине у средњој Азији, које би се могле узети у обзир као полазна тачка деобе пранарода, Бактрија има највише права то бити, а то језемљау близини великих нланина и места откуда се може добити свака руда, <х кроз њу тече златоносни Оксус. Даље Пикте прелази редом Флору по језичким прилозима, а резултате пореди с оним што се из биљног земљописа може знати о Бактрији. — Осим познате паралеле о брези није нашао ни једне друге за шумска дрвета, али према именима за ( дрво 3 ст. инд. Лаги, (1ги, ст. сл. дрЂво, лит. с1егуа, грч. дбоу, З оус; доуо^, гот. ћпи, даље из назива за шуму и т. д. изводи да је то била шумовита покрајина. — Мисли да је пранарод имао назив за воће, судећи према герм. а р[е1, лит. (ЊиЛаз, ир иђа11, које он доводи преко *а-р/га?а са санскрт. рћа1а с плод\ — Али су особито културне биљке од значаја за напредак човеков: док човек у топлим крајевима живи о воћу, а не гони га стална потреба, да се обезбеди, кад га не буде, па да знојећи се заради »насушни хлеб«, у умереним пределима није природа тако издашна, с тога се човеку ваљало потрудити да се радом лети обезбеди за зиму — радећи земљу, сејући жита. Пикте изводи за наше далеке претке, да су се бавили о земљорадњи у заједници, као што му сведоче паралеле сабране из разних језика. Пиктеову паралелу: санскрт. Шгапа с житно зрневље 1 , зенд. с1апд — у Аапо-ћагаа 'зрно-носац —-мрав', литв. Аипа /\ хлеб наводи и Фик у свом речнику I 4 , 8. V. Исто је тако поуздана паралела: ст. сл. зргно, лит. НгпГб, гот. ћаигп, ћогп , лат. дгапит, упор. и јггпА у санскр. Најпослеје позната паралела, која се често једино сматра као прајезичка тековина, али назив неодређена тачна значења, тоје лит. ја^аг р1. ЧгШсит Ј , санскр. ј ауа, грч. деа. Пикте наводи много других једначина и за друге културне биљке, 1 ПроФесор Ј. Зубати нашао је да је слов. коза дооило једно к снреда: к-оза, као дом?,, с1оти8(Ј или Зпу.(>гд и асги, прилепак. какав .је јотраннје находио Пот у многим речима, ист. зи-ас1 зкас!.— ' сладак на јелу. 3

што би овде било излишно набрајати, јер је већина мало поуздана или погрешна. Он долази до закључка, према својим једначинама и по што природњаци, а особито Декандол, стављају прво култивовање жита, тако исто лозе, у крајеве од Каспискога мора до Средиземнога —- да је земљорадња већ стајала на доста високом ступњу развитка у индојевропских пранарода. Кад се испитују имена животињскога света, што се одржаше као завештај индојевропских праотаца, долази се до истога резултата, који нам даје испитивање биљних имена. И овде имена за домаће животиње стоје на првоме месту, а припитомљавање домаће стоке иде у тамом застрвену старину. У најстаријој прошлости најстаријих народа находимо сведочанства, да су имали одомаћена коња, осла, овцу, свињу и псето народи на Нилу и предњоазиским близаначким рекама. — Семити иХамити имају онако стару прошлост, али у њиховим језицима, који се исто тако могу свести на основни, прајезик, већ находимо да се у припитомљавању домаће стоке одмакло далеко у напред. Први је Индојевропљанин био и сгочар, стока његово благо. Од поузданијих паралела, које находимо у књизи Пиктеовој, да споменемо: 'Брав* сан. ради п., радпт., зенд. Џи, лат. реси — ресиз, ресита, гот. (агћи - угећ, прус. рећи. За 'говече': санскр. ић&агг, гот. аић$а, кимвр. усћ; санскр. зГћпгА, зенд, зГаога, (теглећа животиња"), лат. 1аигиз, грч. тссуџос;, гот. вНиг, ст. слов. тоурч; санскр. дб, зенд. дао, грч. (Зоуд , лат. 6о«, ст. сл. до^-ес1о; санскр. иа^а с крава 3 , лат. ^асса, сан. уа1$а с теле и дете', грч. ИтаХос;, лат. ^Ии1и$. За с овцу': санскр. ауг, грч. о!д ( *о<рсд ), ст. гор. н. а ит, лит. агр?'б, ст. сл. овкц а, за с козу 3 : лат. оуГб, сан. а/а, грч. аЦ, лит. оху$; за с свињугрч. у'д (ген. у'од) т. [., лат. $п$, ст. гор. нем. $и-3аи, испор. зенд. ћи 'вепар' и санскр. $п-ћага, т. 'свиња', ст. слов. је свинтз и свишл према придеву, који је у лат. $ити$, гот. $оегп, и т. д. Јевропски језици имају и назив за 'прасе' грч. тсоджод, латрогсуљ, ст. г. нем. (атаћ, лит. раг$ха$, ст. сл. прдсА *рог$е. Од особитог је значаја био за човека коњ, који је пранароду био познат, као што