Просветни гласник

428

НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА 0 ИРАДОМОВИНИ ИНДОЈЕВРОПСКИХ ПЛЕМЕНА

сведочи паралела: санскр. асуа, зенд. азра, грч. 1ПТСОС,, лат. едиив. лит. азг'оа,[/.); 'магарца 3 су узајмила северна јевропска племена одјужних, јер кимвр. а азеи, гот. авг1ш, ст. 'сл. ои >Лг, лит. азг-Гав из латин. азгпив, абеИш, а она је реч као и грч. огод, *ог>год *од;од, јевреј. поретла: Мбп. Назив за камилу има у прасемитском 'дата&и и турско-татарски (ујгур. 1бђе, алт. 16о, псман. сЈеуе), али се у индојевропским језицима не находи општег имена, и ако су Индоиранци још у доба заједнице имали реч мв^а (зенд. уМга, нов. пер. иМиг ит.д.ј и коју су Арје Ргведе, удаљив се од места где је права отаџбина камиле, заборавили; јужн. јевр. сате1их, хаџгјХод из семитскогаје, а северним је Индојевропљанима тако била ретка та животиња, те је доцнијег свакако датума та реч, па су узели за њујош и име 'слона': ст. сл. велбл&дк, ст. гор. нем. оЊап1а, оЊеп1а, гот. иЊапАш, 'камила* из е1ерћап1и8, е)Ј<рад. Да не пропустимо навести име најстаријој домаћој животињи С псу': санскр. д^ап \дип), зенд. вра, грч. хусјр, лат. сапгз, герм. ћип-д,, литв. хш. Богата је називима прајезика Фауна шумских и дивљих животиња, и ако се данас многа и многа једначина оставља. Да споменемо 'медведа 5 : гМа у санскр. — грч. архгод, лат. игш& ; 'вука 3 *уЈ ћо$ , санскрт. уг&а, ст. сл влбк'б , литв. ^ИЋаз, грч. Хулод, лат 1ириз, гот. ои1р8-уо\1; 'лисицу': лат. ки1ре$ (пи1ре- си1а) зенд. мгирг. Има поузданих једначина и за многе друге. Пикте је прегледао и кола тица, риба, гмизаваца и водоземаца ит.д. Из поређења пак имена за животиње, питоме и дивље, корисне и некорисне, долази до закључка, да је прадовина ариска лежала у климатом благом крају Азије. У близини ариске прадомовине стављају природњаци доместикацију главних домаћих животиња. Он вели, да се тамо виђао и лав, позивајући се на једначину јевропских имена за њ. С оваким се мишљењем слагаху многи научници, као Шлајхер, Јусти, Хен, Мистели, Соне, М. Милер, Ј. Мшг ит.д. 1 II. Биће већ пуна четврт века, како се против Азије као прадомовине индојевроп' В. 8сћгас1ег: ор. разз., прегдед и у Огедог Кгек, Е1а1е1(;и11§ 111 сНе з1ау. 1л1;ега1;иг§езсМсћ1е ' 2 , 1877, стр 4.

скога племена, те оШстае §еп1лит, како се обично називала, отиочео такав снажан отпор, који је из дана у дан све више растао, да је јевропска ипотеза стала на прво место. Управо се, као што смо споменули, у последње доба одношај са свим променио; браниоци азиске ипотезе сада се труде, да ослабе или потр) доказе, што говоре у прилог јевропској. Кад је пре наука о језику позивана од стране лингвиста, она је уиотребљавана ипак умерено, и ако се на основици утврђене мисли о пранароду и прајезику отпочео 1Јг{огтеп8сћлутс1е1 како вељаше стари Пот. Сад је пак науку о језику призивао и антрополог и краниолог и археолог и сваки окретао воду на своју воденицу; — како је то ишло, видеће се из ових редова. Виктор Хен, кад је нова ипотеза стала привлачити већу пажњу, с неком иронијом говори, како се „догодило да једном оригиналном човеку у Енглеској, тој земљи настраности, падне на памет да у Јевропу премести колевку Индојевропљана, а да је један гетингенски проФесор усвојио ово откриће, с каквих разлога, довити се не умем, а један дилетанат из ФранкФурта да ту колевку ариском племену нађе у подножју Таунуса". Тако би сада Азија, позната колевка народа, добила из једнога свог полуострва, Јевропе, знатан део својих становника. Док се све готово сеобе, за које зна јевропска и азиска повесница, кретаху с истока на запад, само једна, од најстаријих, пође у супротном правцу на исток преко степа и низина, брда и долина ћа до Инднје. Није место, где је наше племе постало, ка којему нас воде успомене младости, где се прво јавише наше подобности. место непоузданих нам корачаја, где су нам у суседству боравила два велика племена, семитско и хамитско — у изворном пределу и на горњем току Оксуса, већ у баровитој Германији, без стаза и богаза, непрегледним шумама прекриљеној, кроз коју недавно лутаху тамо амо дивљи бикови ијелени. Па не смемо ни најстарије Форме језику тражити у старим споменицима Индије и Бактрије, јер је тамо народ дошао у доцније доба, онако стари језик чујеш из уста Келта и Германаца. Тако је пропраћао В. Хен даље нову поставку.