Просветни гласник

НАУКА 0

НАСТАВА

429

Онај настрани Енглез беше К. О. 1^аШат. Још је раније ступио са својим супротним гледиштем на прадомовину Индојевропљана, у Јевроии је а не у средњој Азији, али то нико није узимао у обзир. Године 1862. поново је дошао на раније исказано тако мишљење, нарочито према неким гласовним особинама, у којима се санскртјако подудара с литванско-словенском груном (гутурали). Према такој му се сродности јавило питање, које шта више само може имати објашњење по месту, где је нре био санскрт: или је санскрт Индија добила из Јевропе или ова своје литванскословенске језике из Азије (Индије?!). Ни за једну поставку нема доказа, али се може извести, поредећи одношаје на пр. маџарскога према финским језицима, да се мањп део морао одвојити од већег, а мањи је део индојевропскога племена у Азији, па се према том може одредити одношај и санскрту према јевропским језицима. — Амерички лингвиста У. Хвитни исказа шездесетих година сумњу, да се тешко могу наћи поуздани критерији и за како одређивање места (нем. прев. БЈе 8ргас1тш88еп8сћа{1;, 298, 302), и ако му се чини да има више момената у прилог источној но западној поставци. Математичка се тачност због доказног градива никада не ће моћи достићи, па је не треба ни тражити. Особито је својим ауторитетом новој ипотези прокрчио пут познати лингвиста Т. БенФај. 1 Он вели да се ваља оставити старога мишљења, што нам га је навика наметнула, и што смо у школи као традицију примили. У Јевропи је било становништва од незапамћених времена, о чем нас могу уверити археолошка проучавања и открића. Нарочито је истакао као доказе иротив Азије — индојевропске колевке, што се у индојевропским језицима не находи трага од опћих назива за лава, тигра и за камилу. Ипдијанци лава зову 81тћа, а Грци и остала јевропска племена сродна узеше име за лава од Семита: испор. грч. \1с; и Хе'сог, јевр. 1аг$ћ. Али ни он не одмиче дубље у Јевропу домовину, већ у опће рече, да је онде, где се Јевропа и Азија непосредно спајају — од ушћа Дунава на исток до Каспискога мора. Сад он даље вели, да су мо1 У приступу к Фпкову деду \Убг(;егћисћ (1ег тДо^егтап 6гип(1зргасће, &бШп§ , еп 1868., у прждогу А11§ет. 2еИип§ 1875., № 208 ит.д . в. Кгек, ЕПеИип^ 2 , 8. иросвЕтни 1' ласник 1894 г.

рали у заједници знати за со, живећи око бара сољу богатих близу Касиискога и Аралскога језера. Кад је реч о немању имена за лава, споменути треба да је К. Паули написао читаву књигу 1 у којој је желео доказу, који је БенФај истакакао, одузети вредност, па је огледао доказати, да је назив за лава постојао још у прајезику и то у »коренитој му периоди". Лако је увидети, да је све то слабо, кад се упореде речи северно-јевропских језика: слов. лгвЂ, литв. 1еи>а8 и ст. гор. нем. 1ем?о, обе прве у свези с трећом, а она је, то је несумњиво, у свези с латинским називом за лава; 1ео — (опг§), грч. Хеш (Хбогтод) и Х1д, упор. јевр. 1аГ$ћ. Паули находи да им је свимазаједнички Индојевропски корен 1го-, исти који је у латинском 1гоог, 1тг(1и8. Грчко Хсд с једне а с друге литв. НМав, служе му да доведе у склад различне облике речи: НМаз: Ио-8Гп1а&: зго . Али Паули није узео на ум, да је литв. реч ИМаз узајмл-ена из словенскога (в. Вгискпег Б1е з1ау. Ргетс1\убг1ег 1т 1л1 ;аш8сћеп, 1877.), преко белорускога, који је често био главни посредник за узаимање, в. и 8сћгас1ег, ор. сИ. Међу тим је то непојмљиво, за што проФ.Крек, говорећи о овом,прећуткује овај одношај, основан на куд и камо чвршћим основама него ли једна сумњива етимологија, (Ет1еПип§ 2 , 12 нота). Боље се може цела ствар објаснити, као што иредлаже Ј. Шмит. Он мисли да су три могућности: једна је да су могли знати лава и звати га речју, чији је потомак згтћа, па је јевропски народи заборавили и изгубили живећи у крајевима, где се ретко виђа лав или баш никако, онако исто дакле као што су Индијанци (Шпс1ои8) знали за снег, па доцније речи за њ од корена зг-егдћ—, $тдћ — изгубили. А Грци су узели назив за лава од Семита, као што су Немци узели туђу реч за с јелен\- у нов. г. нем: Е1епп, испор. лит. е1тз, ст. слов. клеш, и ако је реч врло старинског постања, као што сведочи грч. еХХос; *(Хгод и 1'Ха<род (*е1п-Шо, уи. санск. г&а-Ша). Другаје могућност, да су Индојевропљани знали за лава, па му име изгубили, као што то често бива, или лава неким опћим именом, будући да није био чест, као што су у санскр. неке звери зване 'псима 3 псонозима: д^арад, или диара&а, или могаху звати, , 1Ле Вепешшп^ <1ез Бблуеп ће1 с!еп 1ш1о^егтапеп. 57