Просветни гласник

430

НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА 0 ПРАДОМОВИНИ ИНДОЈЕРОНСКИХ НЛЕМЕНА

као што се сумерски лав звао 'велики пас': Ић тадћ Један од ирвих браиилаца јевр. ипотезе Лаз. Гајгер 2 , огледаше да прадомовини у Јевропи одреди место с помоћу имена шумских дрвета, чија се имена лингвистичком палеонтологијом могу докучити и у прајезин пренети. Тако је особито карактеристично сведочанство она једначина ст. инд. ђћигја, брЂза, ђеггаз и т. д. Главно шумско дрвеће беше у прадомовини јела, врба, јоха, јасен, леска, буква ит.д. Буква, слов. туђица из немачкога, ст. г. нем. Ђиоћћа, (гот. ђбћа Г. н ђбћ, п. 'слово', азбука) гласи грч. (ргЈуод 'храст 5 , промењено значење, лат. [адиз, особито, мисли, да указује на место прадомовине, али јој Гајгер не находи паралеле ни у иранском ни у индиском. Као земљорадници први су Индојевропљани знали цигло за јечам и раж, а обе те врсте жита најбоље успевају у северној Јевропи. И Пиктеова одредба годишњих времена за прадомовину лепо се може применити на Немачку, у којој, како вели Тацит, знају за зиму, пролеће и лето, али не и за име и доба јесени. Ако није Немачка колевка, земња, која би то била, мора јој јако налик бити. Индојевропљани знаху за море само из прича, отуда немање терминологије за со и друге производе из мора. Али као члан германског племена мишљаше Гајгер да ваља истаћи и Физичке особине његове, које би потпунце одговарале оном, што се може извести о физичком типу пранарода. Против средњоазиске и сваке азиске ипотезе изјаснише се многи антрополози. Тако Ј. Г. Куно 3 — вели, да је пранарод био многобројан од неколико милиона, према том како се из њега развила множина оделитих народа. Али антрополози прелазе и на земљиште лингвистике и хоће на свој начин да протумаче језиковне одношаје. Куно држи да су у прадоба били диалекти јако развијени, тако да су то већ били »видови )} једног језика — рода. И земљиште иде на руку таком развитку а не да га спре1 АћћапсП. (Зег ВегИп. Акас1. с!ег. "Шззепзсћа&еп 1890. Ше ЦгћетаЉ с1ег 1пс1о§егтапеп, в. 0. 8сћгас1ег 8ргасћуег§1е1сћтто;. 2 2иг Еп(;-тск1ип<г8§е8сМсМе <3ег МепзсћћеК;, 1871., 8(;иМ<*аг1, 138—180. 3 Еогзсћип^еп 1т СгеМе1е с!ег АНеп Уб1кегкипс1е I, Б1е ЗсуШеп 1871.

чава, земљиште на којем би могао живети многобројан народ, само је на нашој планети једно једино: она преголема равнпца у Русији, што се протеже даље и северном Јевропом све до северних обала Француских на Атланском океану. (Поглавито се мисли на земљшпте између 45 — 60° стеи. источ. дужине). Према овакој су одредби прастановници или аутохтони у својој садашњој постојбини већина словенских, литванских и германских племена. Све се овако резоновање може поднети, али не кад „званични" антрополози узму на се и да с истим ауторитетом (боље рећи смелошћу) говоре о лингвистичким одношајима појединих племена. По што су се остала индојевропска племена одселила у друге крајеве, може се приближно одредити по сродности језика старији геограФСки одношаји: и Куно вели даје грчки у тесном сродству с литванским, и само се том сродношћу може објаснити место у Херодота, где се прича о земљи Будина, и о граду Гелона, и, како се ови служе грчким језиком и имају исте обичаје. (Негосћ IV. 108). Ваља само загледати и у III т МиленхоФова дела Г)еи1,бс11С АКегИштвкшнЈе стр. 3. и даље, па да човек види потпуну неумесност самог коментовања Херодота, као што хоће Куно, а да не говоримо, како је још у оно доба већ било лингвистичких упута за правилно суђење о одношају грчкога и литванскога. Као нов, опет лингвистички, доказ у прилог јевропској поставци износи Куно мишљење о сродности финских и индојевропских језика, да се оно може доказати, особито на бројевима и заменицама, а и називима за сроднике. Историја зна од памтивека Фине и Индојевропљане у суседству, па је природно мислити да је и раније тако било, особито кад се има на уму и његово сродство у језику. Фински језици међу тим припадају по својој граматици са свим другој језиковној области и другом језиковном племену, тако да се преграда, што одваја индојевропске језике од њих, не може тако лако прескочити, разма ако се обистини она често цитирана изрека Волтерова, да је етимологија наука «ои 1ез уоуеПеззпе !оп1, пеп, е!; 1ез сопзоппез 1ог(, реи с1е сћозе." 1 [ Читалац иоже наћи лепо изложене карактеристике обе трупе језива, (и отуда вндети да је сваки тавав покушај као Кунов (Кипо) прави атентат на науку) у другом издаау Штајнталова дела СћагаИепзШс (1ег ћаир^засћНсћзЈеп Туреп <1еа