Просветни гласник

432

ХАРАКТЕРИСТИКЕ УЧЕНПКА

упитаће ко: зашто они нису у првој груни? Зашто онп нису иеђу награђенима? Неки од њихдобивају но кад што и награде при прелазу из разреда у разред, н чаксвршују с медаљама, алијевећидео деде тога типа — осредњи по успеху. 'Гоме су ови узроци: код њих није тако развијено частољубље,као код првпх ученпка; онн су мање предани предметима школским и њихово је пнтересовање пространије, — они хоће и да се шале п да се попграју и да се занесу каквом интересном књижицом; осим школских послова, они се код куће занимају или каквим новим језиком или каквом вештином, музиком, цртежем, моделпсањем или тако званим — ручним радом, алп разборити родитељп, чувајући здравље својој деци, нису им допуштали да на учење проводе више времена од одређенога; деца овога тина добро полазе школу и усиешно свршују течај. Породнца и школе иду заједно, руку под руку, и воде младо покољење једном општем циљу. На жалост породица и школа не иду увек истим путем: нородица не помаже школи, она је често кригикује и пред децом п ту децу шаље у њу само по нужди; школа се опет мало интересује породнцом и чак је по кадшто са свпм игнорује. Провала између школе п породице једно је од најболеснијих места у нашем савременом васпитању, п она, као год и неслагање међу родитељима, и покрај све жеље да се сакрпје од деце — веома штетно утиче на њихово васпитање. Алп не само то, и домаће су погодбе за васпитање деце често веома незгодне: наша је породица мало спремна за васнитање деце, у њој нема сталностп, нема традиција, као што то има н.пр. немачка породица, нема чак по кашто међу роднтељима ни слагања у мпшљењу у основним предметима васпитања. Све те околности, несумњпво је, огледају се у знатној мери на проценту слабих и несрећних прилпка. Али, да се обратпмо карактеристикама ученика друге врсте. Ево ученика другога разреда — Симоновића. Он је данас све време нзмеђу часова преплакао. Због чега? Другови га и не питају о томе; они знају, да је он данас добио јединицу из Францускога п да ће код куће бити свашта. Пакад дечко зна, да ће код куће добити за слабу оцену, за нгго не учн како треба? Он доста усрдно ради, он се увек спрема за школу, али само не све подједнако: лекције пз предмета, за које се нада да ће га пнтати, он учн добро, друге пак — слабо. Те орпђиналне системе у спремнњу и учењу, придржава се већпна тројкаша. Система је основана на теорији вероватности. Већина ученика узима у књижарницама џепне календаре. У тим календарима

они истичу пмена другова и увек стављају знаке код имена онпх, којп су говорилп. До првога нрозива, наравно је, да се мора сваки пут спремати добро, а после тога већ се може, приблпжно, срачунати, кад ће га наставник прозвати, па се онда само за тај дан и спрема; и онда пли ће говорити тога дана пли ако не говорп спремптп се добро н за будућн. Важно је да ученпци пазе на сваки покрет предавачев п ухвате чиме се он руководи прозивајући их. Наставнпк геограФије в.пр. увек почиње прво пптати слабе, двојкаше, а после тек прелази на боље; директор увек прозпва по азбуци; латинац увек прозива једног доброг и једног слабог ђака; наставник Француског језпка опет на другн начин, и т.д. — Кад се све то зна, онда већ ннје тешко, бар прпблпжно, за један час два у напред, израчунати дан, кад ће ко бити прозван. По том рачуну ђаци се већпном пзвлаче; али ио некад наставнпк пита не само оно, што је задато, него и оно што је било раније и тада ђацп страдају. Тако се догодило и данас; наставнпк Францускога језика питао Симоновића старе речи, које је он некад и учпо, али се тада нпједне није могао опоменути и зато је добоо — јединицу. Како му је било тешко вратити се кући! Мати му је по лицу сазнала у чем је ствар, али није хтела показати то, да не бп расрдила оца. Али и отац му је прнметпо: ,Ти опет једпнице ?" —Одговора нпје било. — „Питам те, зар опет јединицу?" — понови отац већ јаче. Дечко покорно потврди то и поче да се правда. „Сад ћу ја теби показати, како се добивају једиинце!" — и за тим одјекну шамар. У таквим тренуцима мати је била права мученица: она је жалпла свога сина, алн ништа није могла учннпти за њ; она га није бранила, бојећп се да још више не наљути мужа н да тиме не појача казну сину. — Симоновић пређе у други разред, поновивши неке испите. — Њемујетешко било да иде упоредо с добрима; он нпје био у стању да се спреми за све лекције свакога дана, за то је и прибегавао оној својој системи, која као што смо вндели — није увек била срећна. Мати, желећи да помогне сину, приволи мужа да му узме учнтеља. Учнтељ је почео долазити трп пута недељно и сваки пут радио је с дечком по један сахат. Часовн су почпњали обично овако : „ГПта је задато за сутра?" — питаоје учитељ. „Два задатка из рачуна, превод и речи из латинскога и наћп десет примера из рускога језика." — „Јеси ли израдио задатке?" — „Нисам, покушавао сам, па не иде." — „Но, хајд' да радпмо заједно." Задаци нису билн тешки, алп су били веома дугачки, с великим бројевпма. После је до-