Просветни гласник

НАСТАВА

451

за тај посао. Опширннје о овом говориће се у потоњем одељку. По некад се даје помоћу правца простирања врло лепо закључпти на огњшпте земљотреса и дубље загледатп у природу врло важних последица земљотресних појава, а то су поремећаји слојева земљиних; удругим случајевпма онет, особито кад огњпште нпје просте Форме, немогућно је проникнути у привидно савршено неправилна опажања. 3. Одређивање огњишта земљотреса временом. Појмљиво је да се потрес у највише прилика најпре над огњпштем осети, одакле се носле постепено распросгире. Ако спојимо све тачке, у којима потрес пстовремено наступа, добнћемо линнје, које обухватају огњпште Фигурама, које су сличне његовој Форми, па бпла она једна линпја, једна тачка н т. д. Ова је метода за науку најважпија н најбоља; али се она у практици врло тешко прпмењује, јер ни сами телеграФски сатови не иду доста тачно за тако сптне делиће времена, с којима овде имамо посла; уз то ваља додати п то, што се време на њпма не може доста брзо ни прочптатн. Један земљотреснп талас простире се често са 400—500 м. у секундп. То значи, до места А., које је од В. за 8 сах. удаљено, потрес стиже највише за \ х / г мпнут. Одредбе времена потреса примењене су и на друге ствари: брзина простирања блпзу огњпшта на површини јесте већа но на даљем одстојању, где се она постепено прпблпжује правој брзинп простпрања кроз стене. Дубпна земљотресног огњишта може се одредити из односа, којп постојп пзмеђу периФеричне брзине простирања близу огњпшта а исте брзине на већем размаку од њега. Из досадашњих испитпвања у том погледу, дознало се, да је та дубина на 1—5 геогр. мпља иод површином. Али те одредбе још имају велпких недостатака: оне се оснпвају напретпоставкама: 1.) да удар потпче впше или мање из једне тачке, док огњшпте представља често пространу површину, која може и стрмо стајати; 2.) да је брзвна простирања на разлпчној дубпни п кроз различне стене једна и исга. Међутим нп једно ни друго не стојп. Другаче се још дубина огњишта одређује положајем пукотпна у зидовима зграда. Моје је уверење, да огњишта земљотресна леже много ближе, но што пзлазп пз наведенпх рачуна, јер за напрасне, снажне покрете само су горњи слојевп земљипе коре доста крти ц еластпчни, нижи су већ постали гипки услед притиска. Овим се уједно објашњава, и то, што се земљотреси осећају много слабије у рудницама и дубоким поткопима.

Резултат оиих неколиких одредаба земљотресног огњишта, која се могаху до сад извршптп у Италнјн и Алпима, јеств од великог значаја за дознавање узрока земљогреса. Наиме, из њих се вндп, да огњишта леже у областима с норемећеним слојевима, т. ј. где слојеви не леже више хоризонтално, ида се огњиштаземљотреса нодударају с равнпма дислокација, дакле тамо, где су већ раннје с обе стране те равнцне бивала релативна померања земљишта. У једној дужој периоди земљотреса често се огњпште помера правплно правцем дислокационе лпније или новршпне. Ову линнју плп површпну представља час планинска бора т. ј. зона паралелна планинском венцу; оваквн су земљотресп уздужни и протежу се дуж планпнских падпна п често не прелазе гребен нланпне; час опет земљотрес се дешава попречке кроз планину, дуж линпја, поред које су се обе стране помериле у хоризонталном правцу, тако, да једна другој впше не одговарају; оваки земљотресп назпвају се попречним, јер им зоне иду поиречке кроз брда. Ова опажања јасно показују везу између земљотреса п ремећења и превијања слојева у земљпној корп, т. ј. од постанка планиаа. Уз то ваља иматп на уму и то, што су земљотреси најчешћн баш онде, где су планине, говорећи геолошки, најмлађе. На многнм обалама, где су земљотресп чести, имамо доказе напрасних издизања земљишта, која су већ до знатне висине дошла.. При јакпм земљотресима отварају се често читаве системе нукотина, упоредних с планинским ланцима; шта вцше могло се запазити велико и нагло, не само вертпкално, већ и хорпзонтално померање појединих делова земљине коре. Код Полистене у Калабрији полренуо се комад земљишта, на ком је бпло преко сто кућа, за пола миље са свога места; исто тако један крај варопш Кастанцара померио се п према осталим деловпма вароши заузео нов положај. Из свију ових иојава долази се до неодољива закључка, да су земљотреси манифестације неарекидног стварања иланина, које стварање изазива наионе у земљиној кори, а од ових настуаају често иомерања, ломљењЛ, кидања и т. д. слојева, а тиме иостају на далеко осетни земљотреси. Још ћу додатп, да и друге неке појаве (структура минералних жпца, величина днслокацпје у старијим и млађим слојевима с обе стране дислокационе лпннје плн у једној истој бори нли у разпим борама једне планине ц т. д.) доказују, да се у земљиној кори полагано, а често и на махове иродужују једном већ започета померања и набирања.