Просветни гласник

450 з е м л> о ћина потреса, код којих кдиматске појаве иемају никакве иезе. Многи статистачкп подади показују, да су земљотреси нешто чешћи ноћу но дању, даље с јесени п зими, а лети ређп. Утицај месечевих мена изгледа да је са свпм пезнатан. Кад је месец пун или мдад и кад је земљи најближи, земљотреса има нешто више но између орпх мена. Тешво је одредити праву вредност статистпке за тумачење земљотреса п то баш због тога, што су они врло честа појава. Ма с ког теориског гледпшта пошлп, увек је лако наћп велики број земљотреса, који ће гаопрзвдати. У блпзини вулкана 1 великим ерупцијама претходе јачи иотреси, особито ако вулкандуго нпје био активан. У многпм земљотресним областима има вулкана, али и многе друге покрајине, у којима нема ниједног вулкана, долазе у земље с јаким земљотреспма. На Сандвичким острвима било је земљотреса без еруиција и ерупција без јачих потреса. Најјачи ц најраспрострањенији земљотреси не подударају се скоро нигде са ерупцијама. Већина земљотреса не стоји у непосредном, а многи ни у посредном односу с вулканпма. II. Тумачење земљотреса и истраживање узрока; нерешена питања. Већ одавно се траже узроцп земљотресима. Од времена на време наилазимо на по које прпвидно решење загонетке. Измпшљале се сваковрсне Формуле, у којима би бнла обухваћена суштина ових појава. Од њпх да наведемо само неке. Час се земљотресн држали за „Флуктуације пара", час да су они „покушај ерупције", „подземне олујпне", „стропоштавање пећина", „пршшв и одлпв земљине сржп" и т. д. Нпје се ни помишљало да су земљотресп можда појава, коју могу изазвати разнп узроци. Да бисмо бпли у стању судити о узроцпма, на првом месту треба да знамо места, одакле ови потреси потичу. Најновија истраживања управљена су увек на то, да се нађу огњишта земљотреса, њнхов положај и дубина, као и однос спрам геолошког састава даног места. Досадашње методе у том погледу јесу ове: 1. Одређивање огњишта ио јачини удара. Јасно је, да удар мора бити уопште јачи на месту где постаје, но даље од њега. Јачину удара можемо мерити разнпм справама, али се она може прилнчно тачно одредити и помоћу другпх података. На једној карти обележићемо на пр. све тачке на којима се осетно тако јак удар, да су зидови на грађевинама испуцали; другом линијом

Т Р Е С И

саставићемо сва места, на којима се још опажало механичко дејство, као: оборени предмети, заљуљане слике на зпдовима, заустављенп сатовн и т. д. Трећа лпнпја нека обухвати на пр. област, у кој Ој се потрес у опште још доста јасно осетио. Између поменутпх лпннја могу се — како кад, према иотпуиости добивених података и врсти потреса — још н друге уцртати, на пр. линија, која би растављала област вертикалних покрета од таласастих, или која бп пздвојпла сва места с неједнаким бројем удара п т.-д. Много тачније биће ове линије, ако смо јачину довољном броју удара измерили справама. Све ове лнније обухватају огњиште земљотреса илп бар површину испод које се оно налазп. Даље, све линије, које састављају тачке једнаких земљотресних појава и дејставауказују често п на Форму огњишта. Већ овде напомпњем, да је огњиште ретко кад једна тачка. 2. Одређивање огњишта земљотреса по иравцу удара. Од огњишта земљотреса простпре се удар на све стране Отуда, ако имамо тачне податке о правцнма потреса, можемо их на карти данога предела уписати и продужити. Ове продужене линпје представљају зраке простирања покрета, сустичу се у центру, али су и тамо неправилне. Ну ствар није баш тако проста, јер: а. често је нејасно, да ли се опажа радијално просгирање самог потреса (од прилике као што се звук простире) илн трајно и то на махове померање слојева у већој партијп земљшпта. Оно прво јесте меродавније за наш смер. С тога су често много важнији тачни подаци на крајњнм тачкама, од истих података у близини огњишта. б. Нпје тако лако уочити правац потреса, као што се то обично мисли. Осећање нас може лако преварпти, особито у зградама, где зидови према положају своме скрећу, разлажу нли прекидају правац распростпрања потреса. Најчешће можемо одредити само угао, којп склапа правац потреса са странама света, међутим смер кретања (на пр. да ли се оно врши од Ј. 3. ка С. И. или обратно од С И. к. Ј. 3.) често не могу ни справе да нам локажу. Смер се одређује тек пошто се проучи у каквој су везп опажања на многим разнпм местима дане земљотресне области. Према Форми удара осећамо ми, а такође п инструменти, некад више наступање покрета, некад пак престанак покрета спрам покоја, којп је у првом случају претходио а у другом настао, и оба ова кретања обично су једно другом супротна. Правац потреса може се одредити опажањима самог посматрача, свпма разним механичкпм последицама од удара и справама