Просветни гласник

449

ватно уел.ед интерФеренције таласа); једна кућа може се срушити; док се у суседној није ни осетио нотрес (Сприја 1887. год.). У другим случајевима иоЈаве су, напротив, истовехее на велпком иростору. 1827. г. 16. новембра разорена су сва места од Боготе до Попајана, дакле на дужинп од 200 миља. 1856. г. земљотрес је захватио покрајине око Средоземног Мора од Сприје до Корсике. Лисабонски земљотрес протезао се на простору четпри пута већем, но што је цела Јевропа. Овим примерпма на супрот стоји велпка већина локалних земљотреса, ограниченпх на врло малп простор. Час брда, час оиет долине заустављају потрес; па ипак је врло великн број земљотреса, којп су се протезали преко целих Алпа. Док је брзина звука у секунди 340 м., светлости 308,000.000 м., брзина земљотреса износи најчешће 350 — 500 м.; опа може нзузетно спасти на 150 м. или се попетп до 800 м. у секувди. Земљотрес се осећа и на водп. Лађа се заљуља као кад јако наседне, пајвани се кцдају, катарке ломе, па ппак се не може оиазити никакво необично кретање воде. Са свим друга појавајесу страхозити морскн таласи, којп се јављају после потреса и то или на неколико минута пли неколпко сати и несто обале грозно опустоше. Примера ради да наведемо, како је један такав талас 1724. год. са свим разорио варош Лпму п лађе пзбацио дадеко у унутрашњост преко пасипа п ру■ шевина вароши, тако да ни један становник не остаде жив. Па и на Средоземном Мору доста често опажа се дејство земљотреса. Многа швајцарска језера плавпла су своје обале п колебала се као вода у јако уздрманом суду. Кад је земљотрес од цигло једног ударатада не траје ни целу секунду. Ундулацпони иокретн трају нешто дуже. Највећа су пустошења понајвпше дело неколпких секунада. Као што се свако време, које проведемо у великом узбуђењу, препењује, тако н иосматрачи обично приписују земљотресима много дуже трајање, но што је оно у самој ствари. Из једног јединог удара састоје се само мањи земљотреси. Често има таквих више удара, којп с-^ДУЈУ брзо један за другим и чине један потрес. Више таквих земљотреса, којн се узастопце ујед- Ј ном пределу понављају, чпне једну зелљотресну периоду. Први удар ретко је најјачи, а иоследњп скоро никад. У Хондурасу 1856. г. једне недеље било је 108 удара и они су сви скупа далн један ј потрес. На Хавају (Сандвичка острва) трајао је један земљотрес више месеци; само у марту бпло | је 2000 удара,

Дма извесних нуедела, у којима су зешљотреси даиас врло чести. То су земљотреснн крајеви (8сћпИегдеМе1е ). Такав је предео занадна обала Јужне Амерпке. У Лими су били ужаспп земљотреси у годинама: 1586., 1687., 1697., 1699., 1716., 1725., 1732., 1734., 1745., 1746., 1868. У Јевропи у оваке крајеве долази Шпанија, Италпја п Алпп. Од 1850—1857. г. зна се за 4620 земљотреса на целој земљи. Неки од њих састојаху се из многих појединих удара. Од горњег броја долазе на саме западне Алне 1005 удара у 582 различна дана, а на нсточне Алпе 81 нотрес у 68 разлпчнпх дана. У пролеће 1764. год у кантону Гларусу бпло је сваког месеца 20 удара, од којпх се већина нпје осетила изван кантона. Званична талпјанска статпстика тврдн, да је у Италијп 1870., и ако те годпне ннје бпло велпкпх потреса, порушено и оштећено 2225 кућа, 98 људп убпјено и 223 рањено. Просечно пма на целој земљи дневно по два земљотреса, који често постају од многобројних удара. У појаве, које прате земљотрес, долази тутњава. Час је она налпк на подземну грмљавину, час опет на брујање, домњаву пли звек. Звук може бити пстовремен с потресом, или му претходп или се чује после њега. Местимице услед земљотреса покуљају разне паре п гасовп, развија се необнчан мпрпс, пз пукотпна избија муљ и јаки водоскоци. Не ретко се опажа у ваздуху велика колнчпна електрнцитета, муњевпти светлац и скретање магнетске пгле, али су много чешћи земљотресп без овпх појава. Неки земљотреси пзазнвају промене на земљншту. Код Синдре на ушћу Инда појавио се 1819. г. на један пут при земљотресу Алах-Бунд или Божји Насип, а то је блага коса П миља дугачка, 10 стопа впсока и 3 миље широка. Знатна издизања и улегања слојева такође нису ретке појаве. Јануара 1855. год. издигло се пристаниште на Нппону толпко, да је од то доба постало неупотребљиво. Пристаниште Концепције (Чили) оцедило се из истог узрока 24. маја 1750. г.; дуж целе обале налазе се четири стоие високп бавци од пзумрлих острица. Код Снндре улегла је 1819. год. једна партпја земљишта п на том месту постао је залпв 94 кв. геог. миље велики и 4—18 стопа дубок. Још од најстаријих доба мислило се, да земљотреси имају везе с клнматским ириликама. Не може се порећи, да се за време земљотреса појављују и дешавају необпчне метеоролошке појаве, на пр. густа магла на велпком простору у сезони, кад је обично нема, за тим нагло падање барометра, напрасна хладноћа и т. д.; али велпка је ве-