Просветни гласник

448

биЈза, онда се Фантазија лако грозничаво надражи и смета пажљивом иосматрању. Тако су честп и снажнп земљотреси у једном ирбделу штетно утпдали на дух, појачавајући машту, док нпје преобладала разумом. За исиитивање сваког земљотреса иотребна су многа иојединачна иосматрања на што је могуКно више и то различних места. Природњак је овде уиућен на иомоЛ многобројних иријатеља науке. Он се не обраИа само стручњацима, већ свакоме, кога интересују ириродне иојаве. Смер је овог сииса, да се томе гиироком кругу иријатеља иосматрања ирироде у кратким цртама изложи најглавније, што со данас о земљотресима зна, даље да се нови такви иријатељи задобију и даде уиутство како ваља та иосматрања вршити, да би она могла што корисније науци иослужити. I. Кратак преглед земљотресних појава. Свакп потрес земљишта, пзазван ма каквим узроком испод површнне земљине, назпвамо земљотресом. По јачпнн разликују се сви могући сте- 4 иенп, почевши од слабог дрхтања па до најжешћих покрета. Од памтивека зна се читав ппз великих земљотреса у Јевропи. Тако на нр. 526. год. изгинуло је од земљотреса у Италијн 120.000 људи, 1693. год. у Сицплији 60.000. Чувени лисабонскп земљотрес био је 1755. год. Калабрнја је страдала од великих земљотреса 1783., 1854. и 1870. год Према осећају и механичким дејствима разлпкујемо поглавнто три врсте земљотреса: 1 сукусорно кретање или вертнкалнн ударп одоздо на више; 2. бочни иотисдн, слпчни првпма; и 3. упдуладпоно илп таласаво кретање земљшпта. Сукусорно кретање ширењем на све стране може прећи у ундулационо. Неколико примера расветлиће ове три врсте покрета. У Калабријп тресли су се 1783. год. врхови брегова на више и на ниже; од шнрокпх планнискпх била постали су узани гребепи; од сурових осулнна у долине реке су се ујезериле; зграде беху порушене; многе куће као каквом екснлозијом бачене су из темеља у впс, а калдрма је летела по ваздуху као куршуми пз пушака. У Риобамбн (варош у републици Еквадору, у Јужпој Амерцци) 1797. год. избацпванп су лешеви из гробова; по стотпне људи дпгнути у висину, падаху за тим на један брежуљак чак на супротној странп реке. У Чили је ишчупан из земље огроман чврсто укопан дирек, на ком су истицане мрнарске за-

ставе. Да овако снажним дејствима вертикалних удара не уступају последпце ундулационпх покрета, впди се из овпх прпмера: у Калабрији 1783. год. повпјало се дрвеће тако јако, да су се гране ломиле, ударајући о земљу. Простпрање таласа могло се пз далека опазитп на дугнм редовима дрвета. У Мисури 1811. год. лелујаху се шуме као класје у холујннн. Код Батанга у Кнгш колебало се земљиште 1870. год., најпре као мпрно, а за тим као бурпо уеталасано море. 26. марта 1812. г. лпчила је земља у Каракасу на течност кад кључа. У Пор-Ројалу на. Јамајци котрљаху се људи то на једну то на другу страну и ужасно онакажепи паДаху један преко другог. Од снажнпх нотреса врло често отворе се у земљп пукотппе, које се плн брзо заклапају илп јапе. Тако је бнло у поменутом земљотресу на Јамајцн. Тамо су људи пли са свнм пропадали или нм се иојединп деловп тела уклештилп у иукотнне, размрскали, или опет на површнпу пстуранп. На истп су пачпн у Калабрпји многе зграде ироиале, а у Лпсабону је таква једна пукотина прогутала мраморни насип на обалп са свпма људнма, који се ту беху склоннли. Слабпјп потреси, без овако страшних пустошења, постају пли од једног удара одоздо, често са сгране, илп од таласавог колебања. Удар пли талас може битп само један нли се понављатн; по некад их прати доста дуго дрхтање земљншта. Врло осетљиве еправе показују готово на сваком месту, да се земља тресе сваког дана. Ови потреси шш су слабп земљотреси или трагови далекпх земљотреса или им се, најзад, узрок може налазити и на поврншни, Пређе се наводпла нека опажања у потврду кружнога кретања земљшита, али је доцннје доказано, да су се та опажања погрешно тумачнла; до сада се није поуздано опазио потрес те врсте. Земљотреси су најјачи у периФерпчнпм деловима земљине коре, који су врло крти, јер их не притискују други слојеви. У бунарима, рудницпма, тунелима потреси су већином мпого слабији, кадшто савршено неосетни. Кроз дебеле, трошне слојеве простпре се земљотрес тешко, као звук кроз онпљке н томе слично; лежи ли танак слој наноса на чврстој стени, то се он креће као песак на дну резонатора каквог клавира. У Лнсабону, Калабрији ит.д., где је слој трошног материјала врло танак, билн су највећи земљотреси, док у Берлину Бреслави и т.д., где је тај слој врло моћан, они су врло ретки и слаби. На двема оближњим тачкама дејство земљотреса врло је различно (веро-