Просветни гласник

59*

НАУКА II НАСТАВА

447

Иван Карловић са баном хрватским од 1521—24. Код угарских Хрвата задржало се ово име код женских песама (Курслау 462. 447). Изгледа да је мотив узет из песме 14. код Бог. па јако промевен пренет на Ивана Карловића. У песми се битка косовска тек на иослетку спомиње По садашњем облику песме судећи морали бисмо јој домовину у Хрватској тражити, но чини ми се да ће при* падати ономе кругу песама, о коме ћемо даље опширно расправљати. III. До сада смо утврдили, да су све ове песме, о којима смо говорили, или пореклом из Далмадије, Босне п Херцеговине или из Хрватске. Али сем ових имамо још велику већпну песама,— од прилике 40 — које са Далмадпјом немају никаквих веза, а са Босном и Хрватском се тек у појединостима доди РУЈУ- ОД песама, о којимасмо напред расправљали, не пева ни једиа догађаје пре XVI века, нп једна се не може довести у везу са којом песмом из друге књиге у Вуковој збирцп, изузевшп једну једину код Вогишића под бр. 56. У досадашш песмама не пева се нигде права јебгра српске епске песме, нигде се не спомињу догађаји и јупаци из XIV и XV века, а ове песме пак, о којима ћемо сада говорити, певају само она стара времена. ГеограФијски су ове песме највише везане за места као: Будим (којп се најчешће спомиње), Сибињ, Смедерево, Крушево, Купјеново, Косово (које се такођер врло често спомиње). Сем тога спомињу се у песмама често угарска звмља, Славонија, управо Срем (Словин, Српјем, а често Подунавље; под овим се могу разумети и северне границе Србије). Пада у очи, да се нигде не спомиње Србија, Срби, српски, и ако се непрестано говори о Србима. Често зе сиомиње Дунав. Од личности долазе најчешће ове: кнез Лазар и Милица, Југовићи, Милош Кобиловић, Вук Бранковић, Марко Краљевић и брат му Андријаш, Мпња од Костура, Јован Хуњадски (Јанко војевода, Угрин Јанко, а никада Сибињанин Јанко), Секула сестричић, Стјепан Лазаровић, Ђурђе Бранковић (Ђурађ деспот) и Јерина, Михаило Силађи (Михаило Свилојевић,) деспот Вук Гргуровић Бранковић (Вук деспот, Вук Огњени, а никада Змај-огњени Вук), Митар и Стјепан Јакшићи, Бановић Страхиња, угарски краљеви Владислав (обично Владисав) и Матија (Матијаш)—често сесиомиње само краљ будимски, без ближе ознаке. Од жена се помињу даље Барбара, жена деспота Вука, Маргарита, сестра Силађијева, и жена Хуњадскога. По месту где се догађаји збивају, највпше је песама, које нас воде у Угарску; остале певају догађаје или у Србији или у Маћедонпји.

Богшпић и Јагић су утврдили, да ове песме носе на себи чист православни карактер, што највећма пада у очи онде, где се католици: Хуњадски п краљ Матија (у песми 12 п 22) пзносе као православни. Према напред реченом потражићемо иостанак ових песама код православнпх Срба у Угарској н Србији. Како се пак у овим песмама певају догађаји и лица из XIV и XV века, то већ у напред изгледа, да су ове песме старпје од оних, о којима смо нре говорили, дакле да оне допиру и даље преко XVII века. Гледаћемо да ове две претпоставке утврдимо појединим истраживањем *). Песме ове поделићемо у две групе. Прва већа група песама по садржпни и излагању пристаје уз угарски државни систем из XV века. Центрум, око кога се радња врши, јесте Будпм и угарски краљ, а око њега су угарска господа Мађари, као: Јанко и Свилојевић. Срби: Ђурђе и Вук Бранковић. Турцп и турски ратовп потпснутп су натраг. У овим песмама је бојно поприште Косово. Ову групу назваћемо угарско-српском групом песама. Другу мању групу песама назваћемо: унутрашњи српски круг песама. Између обе ове групе чине као неки прелаз песме о браћи Јакшићима. Овамо долази још и једна песма о Новаку (Дебељаку), песма о Бавовпћ Страхињп, неколико песама о Марку Краљевићу, песма о Гадпславу Северинцу, најпосле песме о боју косовском, о Лазару и Милици, Мплошу Кобиловићу и Вуку Бранковићу. (Наставиће се) » ■ ■ « ЗЕМ/ђОТРЕСИ од ИРОФ. А^ЛБЕРТА ХАЈМА ИЗ ЦИРИХА И ако су земљотреси врло честе појаве, и ако пмамо извештаје о више хпљада земљотреса, нпак су нам њихова суштина, њихова дејства н њихова веза с другнм природним појавама још врло тамни. Тек од неколико годпна почело је испитивање овпх појава озбиљно напредовати, те се смемо с више основа надати, да ће се решити питања, која се на њих односе. Посматрање земљотреса доста је тешко; они наступају напрасно и нестаје их пре но што смо се за посматраље и прибрати моглп. Кад се заљуља оно, што се нама чини да је најсталније, а ми не умемо рећи, како и зашто то *) Види код Јагића на стр. 206 оио »српским начином* у Хекторовића, које се овде врдо добро слаже.