Просветни гласник

453

стала. Помоћу ових последњих података дознају се неједнакости потреса, које завпсе од особина предела, даље одређује се што тачније поступно оиадање појединих делоиа земљотреснпх појава нрп даљем шнрењу потреса, као п границе овог шнрења. Посматрати земљотрес није лако, јер тајанственост саме појаве бупи носматрача н смета јасном схватању. В»ља се трудити, да чула буду у нормалном стању, како не бн могло насгуиптп узбуђење а с тим н претеривање у осећањнма. Ако пзвештач није сигуран за неко пзвесно проматрање, то треба ппак да га саоиштн, алн да га као непоуздано у свом пзвештају обележи. Кадајеброј прикупљених извештаја доста велики, то ономе, ко пх проучава обпчно нпје тешко да по подударању нзвештаја из суседпих области, позна оно, што је местимице погрешно опажено н да га од сигурннх стварп издвојн, што усамљеноме нроматрачу није могућно. Дакле, нажљиво промагратп, а без пкаквог устезања све проматрано саонштаватп. Јер одиста, све што је запажено доброје дошло, на п оно што је несигурно, само ако је као таково и приказано. Онај, који зна, шта све ваља пматп па уму, пази на много што шта, што се другоме може измаћи. С тога овде хоћемо да обратнмо пажњу на ствари од особене вредности. Понепгго ннје нотребно даље објашњ двати, иошто на то довољно указују прпложена пнтања за посматрање земљотреса. Важна су сва опажања, која могу послужити за одређпвање огњпшта земљотреса. Ми смо у II. одељку као таква опажања навели иодатке о јачини, правцу н тачном времену потреса. Одређивање времена пма вредности баш п кад није нзведено на секунаднпм сатовима с прибором за заустављање. јер оно често служи заразликовање двају у разним областима опаженнх разна удара. Обичнп сатовн (џепни н т. д.) разуме се да нпсу доста тачни за овај посао, алп је лако прочитатп на њпма време до делова једног минута н са тим одмах упоредити свој сат с најближим телеграФСким или астрономским н разлику тачно забележити. Да се одредн јачнна н правац потреса, оскм осећаја посматрачевог могу изврсио нослужнти и многе друге ствари. Кад је потрес тако јак, да се предметн претурају, са стола на под обарају нт.д., нлп да се намештај помера, онда ваља што тачније означнтн на коју су се страну предмети пореметили, и то пре но што се оиет у првашњп положај поврате. Код неких земљотреса попадали су или остајалинеповређенн зпдови управни на правац нростирања таласа, а зидови у правцу покрета цросиетни МАеаик 1894.

пстнна су пуцали, али се нпсу рушнли. По положају овнх пукотина може се донекле иознати дубина, на којој је огњиште. Подаци о нспрепуцаннм дуваровима и онпма, који су нзмеђу њпх осталн неновређени, за тим нодацн о положају пукотина у њима, правцу у ком су димњаци обаљивани и т. д. јесу дакле од особеног значаја. Да се одредп иравац кретања служе даље сатовп са шеталицама, који су се услед ногреса зауставилн; тада треба увек забележитп положај дувара о ком сат виси (или равнн у којој се шеталнца клати). Само онај удар, којц је више илп мање управан на раван клаћења, може шеталпцу зауставити. Обратно , слнке, огледала ц т. д. заклате се на оннм дуваровима, који су у правцу простпрања таласа. Тада не треба нпкад пропуститн а да се не означн, како су окренутн онн зндови, па којима се те појаве виделе, као и за оне дуварове, где тога није било. Још боље може се правац потреса одредити на предметима, који слободно висе, као што су лампе, кандпла, тичјп кавезп и т. д. Ако се тако шго опазн, треба одмах што тачније означити правац покрета пли га на дувару, тавану или поду обележитн, како би се доцније могло извршити тачније мерење компасом нлп угломером. Исто то вреди н за заталасане течности у округластим судовпма, ваља, дакле, прибележити и доставпти лравац, којим се течност тамо амо у суду колебала. Овде ћу нагласити, да су белешке о правцу удара, како се иосматрачу учинило, чак п онда од вредностп, кад се не слажу с чисто механичким последпцама земљотреса. Добродошли су сви подаци о механичким последицама, које су карактерпстичне за јачину и слабост удара, као и за начнн распростпрања потреса. Друга једна тачка, на коју бисмо желелп да се нарочита пажња обрати, јесу покашто посматрана кретања воде у језерима (напр. швајцарска језера за време лисабонског земљотреса 1755. г.). Ови таласи могу бити тако велпки, да остављају на обалама страховиту пустош. Треба тежити за свима подацима, као што су: тачно одређивање времена, кад је такво кретање воде наступило на поједпним тачкама обале, за тим јачпна и број таласа, је ли појава почеда издизањем илп спуштањем водене површине, да ли се могло опазпти постајање и правац нросгирања таласа и т. д. За многа друга опажања нису потребна даља објашњења, јер на њих довољно упућују пптања за посматрање земљотреса. Али ипак нека се извештачи не ограниче само на ова постављена пи60