Просветни гласник

454

тања, него нека слободно бележе и све, што њима не би било обухваћено, јер све то може бптл од вредностп. IX Питања *) Госиодине, За ироучавпње земљотреса, који су јуче и данас српску земљу потресали, а тако и оних, којп би се још могли десиги, врло би корисно било, кад бисте могли и хтели одговорити на нека или на сва ова питања : 1. Како се зове место (оиштина и срез), у коме сте земљогрес осетили или за исти дозналп? 2 У који се дан, у који сат, а ако можете знати, и у који минут и секунад десио земљотрес? Можете лп знати колика је тада била разлика између сата телеграФСког, железнпчког и уопште кога регулисаног сата и онога по којем је бележено време земљотреса? 3. Где сте бплн кад сте земљотрес осетили: на пољу илп у дому, да ли у стаји при земљп или на ком спрату, или у подруму? Шта сте тада радплп, како сте га осетили и је лп вам што од њега било? 4. Какво је земљпште које се тресло: је ли стена, песак, глина пли мочар? 5. Колико је било потреса, у којпм размацима и колико је који трајао? Је ли бпло слабпјпх удара пре или после носматраног земљотреса п у које време ? 6. Да ли се земљотрес осетпо као потнсак оздо на више, илн са стране, илп на прекрет, или као дрхтавица? Ако је било више потреса: беху ли свн једнаки и једнога рода, пли су бплн разни н по снази п по трајању и по начпну? Да ли је трус био једнако сплан по целоме атару или не? *) Питања, која је проФ. Хајм упутио својим земљацима у Швајцарској, замењујем овде питзњима, која је проФееор Ј. М. Жујовић ставио на Ускрс 1893. год., иоводом тадањег јаког земљотреса у срп. зем^ама, допуњујући их са два питања, која ми се чине интересна за проучав ;ње земљотреса. Прев.

7. Може ли се оценити до које се висине издигло земљиште при талнсању п колико је времена протекло између првог п познпјих издизања? 8. С које је стране дошао трус и куда се упутио ? 9. Је ли се чуо само тресак куће и покућанства пли и још неки природнн звук п тутњава н на шта је ова лнчила; је ли се чула пре п после правога земљотреса, а цео земљотрес лпчи ли вам на коју другу појаву? 10. Шта се десило због земљотреса, и је ли било велнке штете, јесу ли се куће рупшле н у колпко, да нпје било каквпх урнпса: којп су зпдови у ком правцу пуцали, у ком су се правцу пукотпне у земљи отварале, колико су дугачке, широке и дубоке, и јелп што пз њих излазпло? 11. Да ли су се предметп нокућанства кретали п падали и у ком правцу; јесу лп се клатила кандила, иконе, слике ит. д. ? Јесу лп звона сама зазвонпла? 12. Да се нпје што променила вода у пзворпма и бунарима; је ли се од земљотреса вода покренула у баракама п како ? 13. Да ли се на животпњама опазпо какав утпцај земљотреса, да лп на ваздуху и на времепу? 14. Шта сте од вашнх земљака дознали о земљотресу у вашој околини? Познајете ли кога, којн би радо одговарао на овакова питања о земљотресу ? 15. Шга сте од старијих људи слушали о земљотресима у вашој околини? Молим вас, да свој одговор адресујете Геолошком Заводу Велике Школе у Београду, којп је одређен да прикупља све нодатке о овим земљотресима п којп ће вам бпти веома захвалан, и ако макар само на по нека пптања одговорите. Још вас молпм, да се не трудпте много да на С1?а питања одговарате, већ да ппшете само о оном што знате п што су вам озбиљни људи казевали. Београд, септембра 1894. г. Превела с немачког Олга Гавриловићева