Просветни гласник
459
и цијелог Српства. Прештампано из „Србобрана® Загреб. Српска Штампарија, 1994. — 8°, стр 15.Цена? Годишњи извештај краљ. српске реалке за школ. год. 1893-4 Издање београдске реалке. Београд, Штампарија код „Просвете" — С, Хоровица, 1894. г. — 8°, стр. 75. Цена? Извештај о српској вишој девојачкој школи у Новоме Саду на крају двадееете а школеке 1893 -4гсд. Књига седамнаесга. 189 4. г„ у Нсвом Саду, издавачка књижарница и штампарија А. Пајевића, 1894. г. — 8°, стр. 39. Цена ?
Годишњи извештај о београдској БогослоВИЈИ. Шг.олска година 1893-94. Београд, Народна Штампарија Љ. Ј. Бојовића; Обилићев венац бр. 1 , 1894. г. — 8°, стр. 26. Цена? Наставни план за дјевојачки институт царице Марије на Цетињу. Цетпње. Књ. Црног. државна штампарија, 1894 г. — 8°, стр. 15. Цена ? Гласник Земаљског Музеја у Босни и Херцеговпни. Уредник Кости Херман, в 1адин савјетннк. VI. 1894. 2. Сарајево, Зем.чљска Шгампарија, 1894. — 8°, стр. 363. Годишњица цена 2 Фор а. вр.
ПРОСВЕТНИ ПИСМА ИЗ ПЕТРОГРАДА (Изворни дописи „Пр. Гласнику") XVI. Поглед руоког трговачког сталежа на ваопитање. — Побожност московсках трговаца и московски ФалзиФикати. Пр!зноверица русквх сел ,ака. — Се -ћак купује ђавола. Како поступа гроФ Уваров са својгм најамницима. — Примери из прошлости. — Спахпница Салтикова и њезнна зверства. — Опахија Измајлов н његов харем. — Мати Ивана Тургењева. — Укусни Фрикандо епахије Чихачова. — Пролетње н летње светковине на селу, као остаци старог мита. Ускрс у Петрограду. Знате ли спахиницу Простакову, тај неумрли тип Фонвизинове комедије Недоросл1> М, у којем даровити писац сабрав све махне руског васпитања пре сто годииа? Простакова се непрестано брпне, да њезин МитроФанушка што више једе, а што мање да учи. ,Шта ће ти аритметика ?говори она сину. Кад немаш новаца, пећеш имати шта да рачунаш, а кад имаш, срачунићеш н без ње. а ГеограФија чакоисто није нлемићска наука. Кад дворанин хоће куда да иде, седне на извошчина и одвезе се куда хоће без сваке геограФије. Према учитељима свога детета понаша се спахиница као према животињама, а МитроФанушка их назива »гарнизонским пацовима." Тај исти тип живи још и данас у Русији, само у другој средини. Егао шта прича једна домаћа учитељица: Прилике ме натераше. да овог лета дођем у Петроград, да потражим приватно наставничко место. Дознавши од једпе познанице, да жена богатог трговца Њевјерова тражи учитељицу за 40 рубаља месечно, упутих се железницом у . ...оки, где је '/ Написана 17 82. год.
КОВЧЕЖНЋ Њевјеров живео на свом летњиковцу. Од станице требало је прећи пешке једно три врсте. Пут је водио дуж морске обале. У ваздуху се осећала свежина и миомир миришљавнх трава, својствених пешчану нрибрежју. По тамној равници воденој разбило се сунце у безбројне зиатне струје. Било је тихо, само се чуло, како море регко, равномерно бије о брегове. Мирне душе уђох к Њевјерову. Једна од иет слушкиња одведе ме домаћицп. АграФени Васиљевној. Казавши јој, ко ме препоручује, запитах је, би ли ме узела. — Зашто да не, рече ми. само, ради Бога, пемојте мн одвећ терати децу да се уче! Нек раде, кад хоће. Ваша је дужност да их забавите, а не да их срдите. Разговарајте сс с њима Француски; ако јасно кажете, можда ћете и добити одговор. Имамо ми и Францускињу, која је стрлшпо додијала мојим кћеркама : куда оне, туда и она; непресганце нешто мрмља. као да Је шенута. па зато јој и наредих да седи у соби. За ручком товарим јој свега по двапут — нек једе; а што се тиче пл лте, нек не бере бриге — пет рубаља недељпо. — Да ли ће, запитах је, ваша деца пристати, да читају на глас два часа дневно или да слушају читање, и колика ће бити награда? Госпођа, којој се обратисте, рече ми, да дајете 4.0 рубаља. — Што се тиче занимања. то је ваша ствар: угађајте деци. Ако отиду од вас, па вам је без рада дуго време, а ви хајд за иглу, па мало шите за мој хлеб. Ако се узуче, назначићу вам плату, само не четрдесет рубаља, већ колико ми се свиди, па ма бидо и десет. Ма колико да ми би жао, што оам забадава трошила новац за пут, намис.шх, да се одмах вратим.