Просветни гласник

460

ИИСМА ИЗ ПЕТРОГРАДА

АграФена Васиљевна натера мв, да останем до шест часова по подне, док јој муж ве дође из Петрограда. — Можда ћете удесити с њим, да дајете часове, кад нећете да живите у кући. У подне уђоше у трапезарију обе госпођице, Љоља, од 17, и Дуња, од својих 15 годпна, бледе, непредусретллте, одевене по најновијој моди. Пришавши матери дотакоше је се уснама као да кљују, ипромрмљаше: Здравствуј! По том, бацивши презрив поглед на моје црно, свилено одело старог кроја, сташе, с подсмехом на лицу, пити чоколаду, коју им даваху место јутарњег чаја. Кад беху готове рекоше, да ће тетки у посегу, АграФена Весиљевна замоли ме, да их пратим. Родбина њихова понашаше се према мени веома љубазно. Женске беху свршене гимнасисткиње, а мушки — свршени ученици трговачке гпколе. Кад се враћасмо, госпођице се покошкаше и пођоше једна путу с једне, друга — с друге стране. За обедом почеше се поново препирати: ни једна не хтеде да седне уза ме. Седох на крај, поред швајцарове 2 ) жене; нама сипаху последњима. Пред печење , АграФена Васиљевна насу свакој кћери чашу мадере. — Ви, зацело, не пијете, рече ми, јер ону, која пије, неће нико држати у кући. Мојим је кћерима то доктор наредио, што су малокрвне. Откуд у њих та болест? — Отуд, што доцне устају, што не иду да се купају, и што се ничим не занимају, одговорих јој. — Хоћете ли и ви две котлете ? прекиде ме она. Госпођице се цере, гуркајући лактом једна ДРУ Г У— За столом треба пристојно седети, приметих им. — Што се тога тиче, не берите бриге, умеша се одмах АграФена Васиљевна, и ми знамо шта је пристојност. Моја сестра, свршена гимнасисткиња, и нема друга посла, до књиге да чита и да учи Љољу и Дуњу манирама. Не треба их много муштрати; боље нека свикну, да свој разум слушају. Нама се не приличи та деликатност, то утанчано васпитање, које и ваманије од користи. Боље да су вас дали у шваље; а новац, утрошен на ваше учење, да су метнули у штедионицу, па бисте имали под етарост бар мало крова над главом, а овако се ски') Петрограђани ручзју око шеот чаоова у вече, јер устају после десет, доручкују у подне, а лежу после поноћи. Ј )Швајцари су каста руских лениваца. Сваки дом има их по једног и по два; обучени у особите мундире, они стоЈе пред вратима и клањају сваком, ко уђе и ко иза.,е.

тате по свима нобелима. Није што жалим хлеба, а тек велим, ако вам недам, остаћете гладни. Ето, ви сте свршили педагошке течајеве, добили сте у институту златну медаљу, а немате ни пребпјене иаре, дочим ја, и ако се нисам нигде учила, држим руке до лаката у злату, па нити кому клањам, нити дајем да ме ко чепа. Ви мислите, да сам ја глупља од вас? Та ја сам дому домаћица, управљам свим као што треба, па зато и нећу, да моје кћери набију главу излишним учењем и деликатностима. А што држим гувернанту, то је моја ствар : храним је једино зато, да деци угађа, да им не додијава, и ако им штогод устреба зашити, да им зашиЈе. Збиља, покажите нам после ручка, како шијете. Можда бисте нам прекројили које старо одело бар се не би рекло, да сте забадава ручали. Ах, горка сиротињо, гола као кост! Не зна човек ни за какав посао да вас метне! Шта, не допада вам се моја реч ? Ништа, потражите код других, има ту доста света. Ја ћу вас хранити, само немам где да спавате, сем на тавану, а и он није залишан. Можда ћете боље наћи, а можда ћете се и нама радовати. У вече муж јој, Михеј Михејич, не дође, те га морадох чекати три дана. Киша иде као упркос, а ја непрестано пратим госпођице у госте, и тражим часове у слободно време. Моје свечано одело са свим се искварило. Најзад ево и њега. То вам је добродушан човек, паметан од природе, ну слаба каракгера. -- Да ли сте се допали мојој женскадији? запита ме. Ако им не угодите, не срдите се, и ја не могу да изађем с њима на крај. Страхота, шта је се у нас променило учитељица! Девојчице се рђаво уче, бива на мене: док сам ишао две године у школу, не би дана без ћушака; а за трговину Бог ми даде разум. Имам и кућу, и коње, и два дућана. Науку волим; и ако сам лен да сам читам, радо слушам, кад други читају. Пуштамо у дом калуђерице, слушамо их — занимљиво. Садје опет ушло у моду то образовање, па зато и држимо гувернанте, само што никако не могу да се сложе с мојом женскадијом. И музику им предаје једна учитељица. Гле, ми о њој, а она на врата. У дом уђе*старија, по изгледу болешљива дама; а за тим се убрзо зачуше звуци клавира са спуштеним модератором. — Моја Љоља не игра без модератора, рече АграФепа Васиљевна, вичући ме, да чујем свирку. Ну девојка, већ навикла да слуша свој разум, и не ШЈМиња, шта је мати моли Учитељица јој поче такође бојажљиво ласкати, спомињући, како