Просветни гласник

ПРИЛОЗИ ЗА ПОЗНАВАЊЕ , клиском врелу у јужној Француској. Дужина реке од овог извора до мора је око 5 кга. Долина њена се састоји из два дела. У горњем току, од извора до села Превора, корито реке је уско и вода њена је слатка, али се већ овде осећа успор од морске воде, те се река разбијала у рукаве и обале су јој мочарне и под барским травама. Одмах испод ушћа потока, који се зове Славјан, корито реке се прошири, слатка и слана вода се мешају и вода у кориту речном је бочата (Вгаск\уа88ег). За тим долина достиже највећу ширину од 400 ш, и испуњена је само сланом водом. Одавде управо настаје затон. Таласи морске воде крећу се "при ветровима уз овај залив према извору Реке, особито нагло кад дуне Тгатоп1апа и вода пресили. Тим процесом, а можда и позитивним померањем обалске линпје, и преобраћена је долина Реке у затон. Много су шири и дубље у копно залазе левкасти затони исте врсте на обалама Истре. Они су такође потопљене доње иартије речних долина. Такви су канали Мирнв и Аеме на западној обали Истре и канал Раше на источној страни овога полуострва. Долина Раше (Агза) састоји се из два дела: ираве долине, која се просто назива Рашом п пружа од Цепићког Језера до Барбана, и Рашиног канала, који представља доњи у затон преобраћени део њене долине, дугачак око 13 кга. Долина Раше је ижлебљена у кршном висоравну, који је прекриљен вртачама: неке су од њих испуњене водом, зову их у опште локвама, а свака има и засебно име 1 ); остале су, као и висораван, покривене дебелим слојем црвенице (1;егга гозеа), коју овде зову крвавица. Стране долине Рашнне су стрме, обично нагиба 20—25°, и обрасле жбуњем и шумарцима. Са страна их не просецају споредне долине, већ су једино избраздане вододеринама и жлебницима, између којих су гломазна ребра. Оне се ломе силазећи на тле долине Рашгше и ограничавају га готово геометријскн: смењују се конвексни луци, који одговарају ребрима, са оштрим издубеним угловпма, који коинцидирају са жлебницима. Тле долине Рашине је тако равно да се оком не примећава никакав нагиб, и по ') в Свака локва има име как човик" кажу Хрваги на Пстри. ПРОС11ЕТНИ ГЛАСНИК 1894.

1ДРАНСКОГ НРИМОРЈА 497 њему нема крупнијих седимената, већ се састоји једино из финог беличастог муља, који чини контраст према црвеној боји њених страна. Река тече 8—10 га. широком јаругом, која вијуга кроз пространу долину, и вода њена је беличасте боје. Али поред ове главне водене жице избијају у клобуцима многи извори по равноме тлу Раше, нарочито на месгима где се стране ломе и прелазе у равницу, и протичу 1—2 га. широким јаругама у главно корито. Ове изворе називају Истранци «вод а греванка" , и поглавито су на њој од камена саграђени млинови, којих има доста у долини Раше. Због тих извора долина Рашина је на многим местима мочарна, а осим тога бива плављена у пролеће и јесен, те су по њој само ливаде, њпва нема. х ) У овакве ниже долине, чије је дно у нивоу издани (Сггипсћуаббег) и чије реке немају седимената, продире море и потапа њихове доње партије. 2 ) Канал Раше је такав. Он је по пластици једнак са горњим непотопљеним делом долине Рашине: исти жлебници и ребра окружавају и њега, а само се не ломе у равно тле, већ у ниво мора. На разуђеној обали Јадранскога Мора јављају се, чешће од канала, други облици, који се зову Уа1опе или драге 3 ). То су потопљене и у заливе преобраћене уздужне долине, по правилу елиптичног облика, и дужа њихова осовина је у ') Раша почпље од Цепићког Језера, које је по хидрографскин приликама слично пољима западне Босне и Херцеговине: поред Бољунчпце, која му протиче, оно добива воду п од врела а, по свој прилпци, и од двеју еставела, које су на јужиој ввици његовој. ХидрограФске прплике овога језера. хидрографске везе између њега и Раше, за тим вештачка водовођа од Цепићког Језера до Бломина, све то спада у најинтереснпје хидрографске теме, вредне нарочите студије. 2 ) II код далматииских река, кроз чије сам долиие пролазио, опажа се слнчан појав: изгледа да су нг путу, да им доњи делови буду потопљенп и преобраћени у затоне облика ријаса. Крка, а нарочито Цетина од Омиша узводно, пмају слпчне хпдрограФске карактере као Раша. Долине њихове су прави кањони, нарачито долина Цетине, немају притока и носе врло мало седимената; пад је у доњим партијама минималан, долина је мочарца и обрасла барскпм травама, вода бочата. За развиће оваквих пластичких и хидрограФскпх особпна од важностп су, поред карага, ови утицаји : са свим незнатна ерозпја река, готово потпуна оокудица седимената у њима, великп утпцај талаоа јако узбурканог Јадранског Мора и његово продирање у долине, освајање долпна, и на послетку позитивно померање об.Јлске линије. Можда је са последњим утицајнмау вези и честа појава водопада код далматинскпхрека. 3 ) Драгом се у северном делу Јадранског приморја зову уске ц дугачке долине, као што су : винодолска драга и поменута Драга између Р. и Бакра. ii кад су цод морем и у заливе нреобраћене, зову их и драгама. Тако ми г. Др Храноловић јавља, да се каже и бакарска драга.