Просветни гласник

498

НАУКА II НАСТАВА

правцу пружања слојева. Море је у њих зашло кроз уске ародоре (Впгсћђгиоћакапа]), који су, поред драге, саставни део оваквнх залива. Ови облици нису више мали затони, већ прави заливи, дубоки, заклоњени од ветрова, најзгоднија пристаништа. Њима је источна обала Јадранскога Мора разбијена у ртаста полуострва и многа острва, они управо чине, те је та обала богате артикулације. На послетку и велике отоке морлачка и монтањска. нису ништа друго до такве потопљене уздужнп долине или драге. Овом типу припада бакарска драга (Уа11опе сћ Виссап), који се састоји из једнога продора, на чијој је обали Краљевица и уздужне морске долине, праве бакарске драге, на чијем је једном крају Бакар, а на другом Бакарац. Исте је врсте и залив Малога Аушиња и др. Није ретко да овакве потопл>ене драге двема продорима с морем комуницнрају; оне су тада одвојене од мора малим уским острвом. Тако раиско иристапиште стоји у вези с морем двема продорима, између којих је острво Долин. Често море продре у две, три или више уздужних паралелних драга и претвори их у заливе. Тада имамо и неколико потопљених драга или валона, које су продорпма једна с другом и с морем везане. Бока је сложен залив ове врсте. Канал између јужие обале острва Пага и далматинског копна није ништа друго до отворен из пет валона састављен залив, који је на једној страни у вези с морем, а на другој са морлачком отоком. Ако јаче реке утичу у драге, које су продорима с морем везане (били продори речном ерозијом или таласима морским иробијени), онда драге бивају или испуњене бочатом водом или седиментимазасуте. Први је случај на далматинској обали много чешћи ; Крка протиче кроз две такве драге; ирокљанску и шибеничку, које су једна с другом и с морем уским кањонима везане и садрже бочату воду.

НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА 0 ПРАДОМОВИНИ ИНДОЈЕВРОПСКИХ ПЛЕМЕНА. ПрИКАЗАО С. Н. ТОМИЋ. (Наставак) III Геологија даје основу за хронологију рода људскога, разликујући у образовању земљиие коре више слојева (тавана), а находећи у горњима више трагова од органскога света, који, што се иде дубље унутра у земљу све ређи бивају, док се најиосле и не изгубе. Или, идући од слојева примитивних састављених из самих кристаластих минерала, имамо тако звану еру у историји земље азоичну (без живота, или знака од њега), па онда четири велика доба: примарно-палеозоично; секундарно-месозоично; терциерно-неозоично, кенозоично и кватерно доба човекове појаве (поуздано потврђене). Неки мисле, да је човек, предак данашњих људи, живео још у терциерно доба геолошко — при крају његову, али се то гешко може доказати, по што се трагови терциерног човека мало могу разликовати од трагова антропоида-животиња, чији крој главе у младости много личи на човечји крој. А артеФакти, дела руку човековпх, што се мисле да су од терциерног човека, могу бити и случајем постали, те се не сме по њима судити о бићу човекову у оно доба. — Према материјалу, што га је човек узимао градећи своје оружје и разне алатљике и наките (човек из кватернога доба), обично се предисториско доба у историји рода човекова дели у три главна дела: 1., палеолитско доба, 2., неолитско, и 3., доба метала. Одредити од прилике, колико је трајало свако доба, није могућно, научници служећи се геолошком хронологијом, т. ј. како су се збивале промене на земљи за онога четвртога доба, разликују два мања времена: старијег наноса,, дилувиално, и млађега наноса, што допире у наше доба алувиално. Човвк је за старијега наноса, за дилувиалнога доба градио оружје и алате само од камена, разуме се служио се по потреби и дрветом, костима, ит. д.