Просветни гласник

66*

НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА 0 ПРАДОМОВИНИ ИНДОЈЕВРОПСКНХ ПЛЕМЕНА

499

У ночетку дилувиалнога доба мења се клима у Јевропи, лед и снег обавијају знатан део континента, чија је Форма другојача била од садашње, све су планине носиле на себи непомичне ледене масе, ледењаке, (глечере, §'1асЈег). Температура је врло ниска, ваздух влажан. То је у науци познато ледено доба, које је врло дуго трајало, и ако је, како се из испитивања геолошких може известн, некада и попуштало или настајао прекид, тако да се може узети као да су била два. Свршило се и то ледено доба, опет настају у Јевропи лепши дани, топлота бива већа, вода, што постајаше од отопљена леда и снега, прорива себи пут к мору и тако постају корита рекама. Али још над неосушеним континентом душу хладни ветрови, сухи као и данашњи у Сибирији. Средња је Јевропа без вегетације, то је мрачна пустиња као северне руске степе и сибирске тундре. С временом се долине покривају шумом, а равнице травом и цветом, тако постају огромни пашњаци. Као год што се биље сзе више ширило и напредовало, и Фауна је бивала све богатија, све разноврснија. Човек је био сведок свих тих промена, што их је Јевропа поднела за дилувиалнога доба. Он се бави у низијама и долинама икад су глечеристали уступати даље на север, и он је за њима ишао узастопце. Трагова човека из леденога доба находимо у глини (цигларској земљи). Тај је »човек 11 живео у пољу, под ведрим небом, под дрветима или у пећинама, особито кад наступи зима и рђаво време. Али он има у пећинама и других становника, с којима је морао делити кров, који се и зову по тим становима пећински: медвед, лав, хијена, па колосални мамут и велики јелен, ирвас и дилувиални коњ. Дилувиални је човек живео и без домаће стоке и без хлеба, јер нема хлеба без мотике. Нису се ове животиње јавиле у Јевропи одмах, већ поступно, тако да се по њима разликује неколико мањих периода: као доба северних животиња; доба степних животиња, па доба травних, што се на пашама хране и најпосле доба шумских животиња. У Јевропи се после леденог доба опажа кретање: прве се тундре средње Јевропе претварају у пасишта и ливаде, за тим се јављају и велике шуме: тундре уступају на исток, пашњаци, кад шуме настају, исто тако —

тако да тај хронолошки развитак имамо у одношају, V ком стоји средња Јевроиа према руским степама, и оне према сибирским тундрама. Дилувиални човек нема друге историје него историју културе, коју је имао од прве своје појаве до свршетка те периоде. Није то култура у оном смислу, као кад се говори о култури примитивних људи нашега доба (људи на врло ниском културном ступњу). Дилувиа.1ни је човек у нечемјошнижи у култури но данашњи дивљаци, и ако им много и налик. Нема сумње да је испрва ходио го и бос, спавао под ведрим небом, под дрвећем и у иећинама. Морао је тражити стан, кад је било хладно, ајошвише кад је ледено доба настало. За то доба станује у пећинама, гради одећу од неучињене коже каменим ножем, крајем дилувиалне епохе употребљава копче од костију. Ни по какима се траговима не може мислити, да је дилувиални човек ткао и плео материју за одећу. Главно „занимање 11 и главни начин, да себи набави храну, беше дилувиалном човеку лов, а имао гаје изобила у степама и шумама. Све док је трајало лова, није се старао да одомаћи и припитоми животиње. Тако није био ни пастир ни ратар крајем овога доба. Ловио је и рибу, где је за то било згоде, пловио у чуновима које је ватром дубао из стабала. Месо је од уловљене животиње пекао на ватри, на ражњу или на камену, а кости крцао да извади срч. Огањ је добивао крешући кремен о кремен или тарући дрво о дрво. Је ли волео дилувиални човек почастити се телом свога ближњега, нема непосредних сведочанстава; али судећи по оним намерно ломљеним костима људским, што се находе и за то доба, па још и доцније, као да није био с раскида и тако се почастити. Поред тојаге и вилице од животиња главно је оружје било од камена: камен је различан, а и разног облика за тај носао употребљавао, али је израда врло проста. За омање справе употребљавао је кости, рогове, особито за стреле, игле, ножеве и шила. Колихчоје поуздана тврдња, дајејош палеолитски човек градио грнчарију, о том се не може овде претресати. Али што се тиче вештине, с којом је човек неке предмете радио, ваља потпуно признање одати