Просветни гласник

500

НАУКА И НАСТАВА

њему, јер је заиста и у њега бпло укуса, естетичнога поимања што је депо, што је симетрично. У иочетку се виђају први замеци од орнаментике: резе, црте и рупице на алатима и оружју, често и Фпгуре из природе снимљене (дрвета и животпње — у контурама). У лакоћи, како је палеолитски човек хватао и преносио контуре предмета, данас се културни средњи човек не може поредити, а то се оиет виђа у првобитних племена : аустралиских, самоједских, ескимских и т. д. Испитиваоци културе човека из палеолитског доба гледаху, може ли се шта знати о вери његовој, о верским обредима, је ли владао артикулованим говором. 0 свем се том може нагађати; неки међу тим веле, да је истом с новодошлим племеном у -Јевропу донесен и религиозни елеменат — из Азије. х ) Нова се неолитска култура од пређашње разликује не само тим, што су камено оружје и алати рађени од углађена камена, него и целокупним карактером својим. У неолитско доба човек оре земљу, да се хлебом храни, гаји домаће животиње, сахрањује мртваце, с особитим обредима, на особити иачин, Француски археолог Мортиле (МогШ1е1;) вели, да нова јевропска култура, неолитска, није резултат развитка старије, није се у Јевропи развила, већ је њу са стране донело ново племе. Да је то тако, сведочи му појава новога народа у самом почетку неолитске периоде. Тај народ гаји домаће животиње, ради земљу, грнчаријом се занима, гради савршеније оружје и алате од камена. Палеолитски је човек измакао из средње Јевропе на исток и североисток за животињама, које је ловио, да би живео и издржавао се. Према том би између старе и нове културе био неки прекид, зев (хиат), као што се о том може судити по неким пећинама у Француској, које су добро испитане. Многи археолози не мисле да је такога прекида било. Могла се нова култура као наставак старије развити, тако да је овде отпочето и гајити стоку и радити земљу. Особито ј-е тако морао већ крајем дплувиалног доба поступати човек, по што је или лова било све мање или је био далеко, јер су животиње оне епохе отишле на североисток О језику дилувиалног човека шта се може знати, в. у Цгзргиш* (1ег 8ргасће, 4 АиП. 1888., стр. -264 —266 од Хајма Штајнтала.

и север. Остаци грнчарства сведоче да се оно још с краја дилувиалног доба отпочело радити, Није необичан ни нов начин обраде камена. Што се тиче промене у вери, у обредима при сахрањивању, питање је, је ли то вера што се у примитивних људи виђа. Али ниједан опет не може одрећи, да није нов народ дошао у Јевропу, јер о том сведочи нов тип костура , нов крој главе. Народ, који је дошао у Јевропу, могао је наћи већ доста пустих земаља. И ових се дошљака костури находе у мегалитским гробовима у Француској и у Данској. Ј ) Неолитски је човек становао или под ведрим небом или у пећинама или градио себи веће или мање заклоне, колибе и т. д. Где је год становао и дуже боравио, остављао је трагова о том. — Тако често находимо на самој површини земље или у слоју првом озго таких места, што јасно сведоче, да је ту некада боравио предисториски човек. Така су места, где је становао неолитски човек, обично покривена ситнијим или крупнијим кбмађем камена, од алата ту нађених сви су од камена. Ту се даље наилази на кости од домаћих илп дивљих животиња, на цреиове од судова, пепео и угљевље и кухињски смет. То су позната места, „неолитске станице", или ако се поред остатака находи и повише израђених камених алата, „радионице.« Могао је човек ту стално боравити а могао и на време. Ту је човек живео под ведрим небом, што улови доносио и готовио храну на ватри, а ако је на мети било камена згодна за алате и оружје, радиоје и то. А људима, који су у пећинама стално боравили и живели, така станишта у пољу служаху као ловачка преноћишта или као места, где је на руци било материјала за алате и оружје, а чега није било дома. У Данској су сачувани трагови о предисториском борављењу у великим гомилама кухињскога смета „кјбккептосМшс^-а. Овде имамо обично велике масе смета, које на источном приморју данских острва и полуострва јутскога бивају до 3 т високе, 6—60 пшроке а 100—300 дуге. У њима има љуштура од шкољака, пужева, костију од риба и животиња, пепела, камених алата и црепова просте израде, али још никака трага Ч В. у делу с)-га Лубора Иидерла 1Јс181уо у (ЈоБе ргеЈМз1от1ске V Ргаге 1894., раз81т, исто тако у МогНг Ноегпез, (1>е 1Јг§е8сћ1сћ1е <1ез Мепзсћеп, ЛУЈеп 1892. 219.—225.