Просветни гласник

526

ПРОСВЕТНН КОВЧЕЖИЂ

»Ој, ви дани, нисте дани, Већ анђели бели, Не би друкче с неба дошли И неба донели. »Ај, ви ноћи, нисте ноћи, Већ анђелска крила, Где би ноћца тако дивна, Тако брза била! (Змај, ТзулиКи) Изволите то бацити на платно! Или реците песнику, да вам речима замени РаФаилову Мадону, и он ће вам одговорити: камо ми боје, камо перспективе ? Ако понудите сликара 1 ), да то исто учини с милоском Венером, чућете одговор: камо ми линија и Фигура, које бн се у исти мах дале и видети и опипати? Да се песма може потпуно претворити у слику и заменити сликом, требало бн да се то исто даје учинити са синфонијом и обратно. И тешко уметничким производима, који су заменљиви нечим другим. Ено вам белгиског сликара Вијерца. Свако његово карактеристично платно даје се потпуно и још лепше пренети на лист беле хартије као социјолошка расправа, и баш зато га историја модерне уметности и наводи једино као пример, шта није сликарство. Исто је тако с оним песмама Илићевим; „Сиво, суморно небо .. Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже, А доле, скрхане ветром, чо земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно, Без живота је све, Изгледа као да самрт уморну природу стеже И она тихо мре... А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће. Мршаво, малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако 2 )«. Све се то до најмањих ситница даје заменити сликом, и то тако потпуно, да од песме не остане ни циглог редића. То значи да у њој и нема ништа, што би је чинило песмом, то значи да она није самосталан уметнички производ, већ тумачење уз платно неког холандског пејзажиста, или листак ишчупан из којег руског романа. Кад песма сва прелази у другу област уметности, кад је она голо, хладно описивање, онда је то храм у ком Бога нема, онда то није песма. Слика је још мање. јер свако уметничко дело, које потпуно може бити и '). Ја не говорим о илустраторима, већ о правим уметницима. 2 ). В. Илић, Песме, отр. 120.

једно и друго, није ни једно ни друго, а пре свега није уметничко. Упамтите, да су хермаФродити веће наказе у царству вештина, него у царству природе. Понављам, то коло наших стихотвораца не засеца у моју руску област. Има једна друга гомилица, која ме непрестано боде и неда ми мира, јер се врзе или око руских песника или бар око руских имена. Она се распада у две врсте: једна преводи с руског, а друга се руски потписује. У прву спада г. А. Писаревић, славист, онај што је хтео да учи српски једног нашег књижевног првака. (Не смејте се, пријатељи!) Чудновати су вам ти наши слависти! У семинару за словенску Филологију они рију као вредне кртице по старим рукописима, бавећи се прло важним питањима као н. пр.: колико пута долази у ком јеванђељу округло, колико пак дугуљасто а. Кад им од тог сухопарног рада дођу виле очима, они, онако прашњавих, незграпних руку, зграбе какав песнички цвет и начине од њега накараду. Ето, погледајте превод Пушкнновог Борис а Годунова. Преводилац славист не само што нема ни најсићушније мрвице песничког дара, већ чак не зна ни језика, на којем је певао велики песник. — Чим мислиш, да ће се свршити овај немир? пита кнез Баратински кнеза Шујског, а овај му одговара : » ЧЉиђ кончитсл ? Узнатв не мудрепо: Народт. еш,е повоетт., да поплачетг, Борисг егце иомор?цитсл немного, Что аг>нница иредг чаркочо вина, И наконецЂ, по милости своеи, ПринатБ в^нецЂ смиренно согласитсл 1 )". Тако Пушкин; а г. Писаревић растегао и отишао у Недођин : „Чим ће се свршит побуна? Питаш Томе се лако довити, кнеже : Народ ће махом около њега Плакати и нарицати горко, Па Ае се Борис осмехнут на то И лице ће му с' ра зведрит брзо Кб иијаници иад види иехар Пун црвенога вина иред собом, Најзад ће пристати на то, да прими Смирено круну — 2 )". Летописац Пимен, довршујући у ћелији, у Чудову манастиру. своју кронику, говори међу осталим: Ј ) в Чим ће ое свршитиЛако је то погодити : Народ ће још мало урлати и плакати, Борис ће се још мало мрштити, као аијаница иред чашицом ракије, док најзад не пристане, да прими венац из своје милости". 2 ). Стражилово, за 1894. г., бр. 20.