Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

541

III. 1892. ВегНп, отр. 3 и д.). МиленхоФ одређује словепску домовину према извешћима старих иисада: око баровитога предела на горњем току Висле, од Карпата на исток до извора Волге и Дона, на север готово до Валдајске узвишице. |в. ор. сН. II ВегНп, 1887, стр. 89). Тако Словенн још у четвртом веку по Хр. не допираху до ушћа Дунава, у које се доба нахођаху Готн у степама око Црнога Мора и долинама река што с Карпата теку на југ, јер су реч за Римљане „Власи с( узели од Германаца, исто тако и име реци Дунаву. Северно од Словена бејаху им блпска по сродности племена Ајста, летолитванска. Тацит једне зове АезШ (с. 43 Оегт.), који живе мору на обали, и скупљаЈу амбру ћилибар), друга су племена ОаНпс1ае и 1лкИт (Птоломеј). 0 германским племенима јављају се поузданија историска извешћа нешто доцније. Кад је одважни марсељски путник Ннтеас пошао око 325 г. пре Хр у непознате крајеве северне Јевропе, нађе око ушћа Р&јне, како келтиска народност прелази у другу, којој он правога имена не каза, већ само рече да су то Скити. Али се из Миленхофових испитивања види, да су то била иемачка племена, јер је једном саопћио име, и ако у келтиском облику, тевтонско име оном племену, што ће доцније за два века предузети онај велики ратни поход на Рим и задати толико муке најбољим римским војводама, док их старн плебејац Марије не победи. Тако дакле у доба Питеаса Рајна је била у доњем току свом границом келтиском и германском народу. Али је Миленхоф , проучавајући имена притокама Рајни с ове стране, германске, нашао да се келтиски елеменат находио доста дубоко у Немачкој. Тако је деонпца водама реке Рајне и Везера одвајала и она два народа. Првн суседи немачки беху келтиско племе Уо1сае, чије име немачка племена пренеше и на сав народ, те зваху Келте Уа1ћ, англосак. УеаИг, ст. сев. У1а1ег. Прво немачко племе што на истоку стуна на историеку позорницу беху Бастарни, који око 178 год. пре Хр. служе као најамници у војсци маћедонскога краља Персеја у рату против Римљана. Становали су у то доба на северној обали доњега Дунава и зову се дошљаци. У другом в. се јављају на истоку Готи. Шрадер вели, да

се као колевка германском племену може сматрати поречина Одре и Лабе, на истоку до Висле, на западу до Везера. Као најзападније индојевропско племе беху врло рано Келти. Главна моћ том народу прво се време нахођаше на средњем току Рајне; из тих се станпшта доцније извршише они велики походи на исток, југ и запад, после којих келтнско племе захвата од средњега Дунава земљиште скоро до обала Атланскога океана. Чете су њихове продрле у Италију и освојиле Рим, друге на Балканско Полуострво доцније чак до ДелФа а неке и у М. Азију, где су основали Келти своју државицу Галатију. Пре свога похода даље на запад у Иберску, нахођаху се Келти у Францус-кој до Лоаре на западу, а пре похода у Нталију шираху се њихове земље до горње Роне, изнад Лиона. Између доњега Дунава и обала Јегејскога мора и Пропонтиде живи племе, које Херодот сматраше као најмногобројније после Индпјанаца: Трачани, чији је језик, као што се може извести из испитивања II. де-Лагарда, Фика и Томашка, био индојевропски својим граматичким стројем. Ти научници веле, да су нека племена индојевропска, сродна с трачкима, отишла и у Азију, то су Фрижани и Јермени. Још су и стари писци спомињали, да су Фрижани били сродници Маћедонцима, вигошл, или по Страбону атсо1Л01 хсор О^ахог, а данас се тим старим тврђењима находи потврда у лингвистичким истраживањима. Јерменски се својим вокализмом придружује јевропским језицима, исто тако што има I, сибиланге за к, читав низ речи за културне појмове, сродних етимолошки с речима из јевропских језика (за плуг, мед, со, вино и т. д.). 0 Фрижанском се не зна много, тек се суди даје имао е, I и био сродан јерменском (в. К.2. XXVII. у чланку Хипшмана). По замени гутурала к са 8 - гласовима, Фрижански се примиче у Јевропи литв. - сл. језицима (упор. деХлСа - , ст. сл. здакг *зо1Јсђ; *геШг, трачан. дсХас (в. 8сћгас1ег, 8ргас 1 тзгд!екзћипд, ипс1 Иг^ебсШсћке 2 , 470). — Врло рано живело је у северовападном делу Балканскога Полуострва друго индојевропско племе, Илири, праоци данашњих Арбанаса. Киперт вели, да су том нлемену припадали и старији становници у Грчкој пре доласка Јелина, под