Просветни гласник

542

именом Лелега познати (Еећгћисћ с1ег а11еп Оео^гарШе, '/40.). Шрадер вели да су се кроз ова два илемена, трачко и илирско, идући са севера па југ, пробпла грчка племена. И ако су иоретлом сродници, ипак не беху једне групе судећи по језику. Македонци, који у историско доба становаху западно од Трачана, беху грчко племе, диалектом блиско дорском, и заостаци су од грчких племена што се се г.аху најуг. Прво су се грчка племена задржала око Олимпа, па се тек одатле селила по реду: Јонци, Еолци н Ахејци, најпосле Дорци. Као што су се грчка племена морала пробити кроз друга да дођу у своју нову отаџбину, тако и италиска кроз јаииго-лигурска, што се нахођаху у северној Италији. А потискујући друга заузеше средњи део Апенинскога полуострва; прво од ита лиских племена, што је посело земље западно од Апенина, беху Латини. Покретом сабелских племена завршује се колонизацпја италиских племена као год дориских грчка. У Италију су без сумње италиска племена дошла оним обичним путем, којим су и доцније народи ишли у »земљу лимунова" око млетачкога залива. Хелбиг, Хен, и други, који примају поставку о италиској заједници с грчким племенима, веле да су на североисток баш пред улазак у Италију дошла италиска племена из Епира. Шрадер вели, да су до сада изређана племена индојевропска некада живела у културној заједници, учинила велики напредак у култури, а у чем немају суплеменицп им „ариски", што у Азији живе, удела. То је управо била јевропска културна заједница. Питање је где би се могло наћи за таку заједницу згодно место у Јевропи Пре свега он вели, да ваља имати опће погодбе за таку једну заједницу. На северу се од Црнога и Каспискога мора отегла недогледна руска степна област, величином два и по пута већа од Француске. На истоку се спаја с пешчаним степама и пустарама што се протежу све до средњоазиских планина. Северна је ивица те степне области оперважена нешто вишим шумовитим земљиштем средње Русије, на западу су јој као зид граница Карпатске горе. Идући на запад, опажа се како се ова област све сужује, а и да губи карактер

степе. Од Карпата се одвајају огранци у Галицију и Молдавију, а у Украјини и Волинпји имамо велике шуме (храст, јавор, јела, топола, врба, бреза, липа и. т. д.ј. Те шуме не иду без прекида, јер су одвојене пространим плодним равницама. Што се иде с истока и југа даље на север и на запад, опажа се како је и биље све разноврсније, богагије, док се не пређе у праве средњојевропске шуме испод Карпата. У овим је крајевима земља особито богата хумусом, руски черноземБ, право благо, зато је југозападна Русија била од вајкада јевропска житница. Овде су се сточарска (номадска) племена лаћала земљорадње (Калипиди на Бугу, Ђли(Н а^отгј^ед, уаооуоС наБугу, Дњестру и Дњепру). Тако земљиште, вели Шрадер, има све погодбе, што се траже за место јевропској културној заједници. Ако узмемо, да су народи индојевр. поретла дошли с истока из јужноруских степа, морали су заостати наишавши на огромне шуме и Карпатске планине. Дотле ако су били номади и чергари, ту су се могли стално настанити. Пашњаци већ овамо нису тако велики, да им се могу исхранити многобројна стада домаће стоке, ваљало се прихватити рала и мотике, и ако у иочетку невештом руком, опет им се труд етоструко исплаћивао. Овде су индојевропска племена могла наппавити и заједничку герминологију за земљорадњу и за шумска дрвета, у чем се врло мпого слажу. Већина је племена живела у појасу букве, само се може бити Словени још нахођаху изван њега (исп. /а диз ћиоШе, сргјуб^, слов буки је узајмљено). Овде су се Индојевропљани упознали с медом, јер инсекти којн граде мед, живе у овим крајевима у шумама, а дотле га знаху само из трговине 1 ). У овим је крајевима могао некада крстарпти и лав, ако је могућно да је он био раширен изван предела његова простирања, те је лако могао нападати и на кола, воловима запрегнута, јевропских Арја, као што је нападао на камиле Ксеркса. Ако нису знали пре мора, сад су га могли сазнати, исто тако употребити со, коју су лако могли добивати у лиманима река, што се уливају у Црно Море. — Нарочито пак удара гласом на ту оклност, што 1 ) Нешто више вели сама једначина за медг, упор. санскрI тасЧш ас1ј. сладак, п. 'слатко' мед, лнтв. теЛиз, пруско те<Мо I ст. сл. медг, грч. /аад-у, упор. даље британ.-келт. теЛи ст. гор. I нем. теШ, пов. г. нем. МеТ. Е1ск. ЋПо. 4. 1,105.