Просветни гласник

543

се одатле могла швршити сеоба пндојевроискпх племеиа у Јевропу. Словени су с Балтиским племенима дошли у своју постојбнну на средњем Дњепру. а Германци могли прећи из поречине Дњепра у поречину Висле п Одре. Јужно од ових преко Дунава разлише се илирско-транки ројеви народпи по свим земљама Балканскога Полуосгрва и у М. Азији. Нешто су се доцније кроз ова илемена пробили праоци Јелина, и стигли до Олимпских станишта својих, где су се, иодељени на племена, само одморили, да поседну красну отаџбину своју. Још неподељена италокелтиска племена иђаху уз Дунав, па где се састају Сава и Дунав, оделише се и Сава је одвела италиска племена у нов завичај, а Дунав Келте у Германију. Ту на обалама средње Рајне и Мајне ирва је колевка келтиских племена у Средњој Јевропи, ту су боравећи могла та племена стуиити у додир с германским племенима, која у земље око Валтискога мора стигоше севернпм путем (в. ор. сИ;. 627). Толико се у главном зна о пародима што се или одржаше до данашњега дана или имсеимена у историји сачуваше, иначе ми не знамо, колико је било испрва племена, колико је пропало, а колико их се слило и изгубило у сродницима. Азиски Индојевропљани (Арје) стоје међу собом у тешњој свези. Индиски су Арје дошји у своју садашњу отаџбину са северозапада, у песмама се Ргведе (управо Рксанхпте) чувају успомене из тпх путовања. У њима се још не пева о светом Гангу, цигло једном спомиње Сап^а. Још се на пр. у песмама види, да у једно доба не беху до мора допрли. Ариска заједница (индоиранска) у ужем смислу свакако је била у крајевима северозападно од Иидије, т, ј. у источиом Ирапу. Ако замислимо, да су Индоиранци у нову домовину дошли из једнога дела јевроискоазиске стеие, од аралскогајезера, и да им реке Оксус и Јаксартес показиваху пјт , у путу су ударали на планине, за које имамо у зенд. и санскрту опће име: санскр. рагг>а1а, зенд. рапт/а санск. дггг, зенд. даггг 'брдо 3 , санскр. тепаЈса 1 ) 'впла загоркиња, шумска нимФа\ зенд. тае паЊа. У језику њихову имамо и псти назив за шуму: санскр. г'апа, зенд. оапа, санскр. угЈсза 'дрво 5 зенд. уагезћа,' шума\ Док су једни живели у земљи ') У Махабхарати име брда.

за ратарство згодној и већ се одали том послу, други су ниже на Оксусу седећи још били сточари. Шрадер вели, да се тешња индоиранска заједница и „ариска" периода иотврђује и још неким називима геограФским, на што су раније указали већ В. Гајгер Ч и Ф. Шпигел 2 ): санкр газа/ нека митолошка река на северу\ зенд. гапка, упор. 'Аџа^гјс;, Јаксартес; зенд. НагаииаНзк или Нагадат (А^а^арод, у средњ. веку још Аггокћазћ) = санскр. Вагаз^аИ (етим. по Шпиглу „ЛУаззегшабзеп т 81сћ епШаћепсГ'); име земље зенд. Нагоуи или Нагае^а (ст. перс. Нагагуа) а то је данашњи Иега1;= санскр. Загауи (име реци која се сада зове Оо^га). Имајући две сталне тачке, са којих ваља иоћи при одређпвању индојевропске прадомовине, а то су места јевропске и ипдоиранске културне заједнице, Шрадер предлаже да се прво поступи механички. Ваља замислити даје удаљавање једних и других илемена ишло с истим темпом, подједнако из прадомовине, док сенедођедо тачака оделитих заједница. Тако добивамо пресек линија што означавају пут из прадомовине на запад и на југоисток око средњега тока Волге у Самарском крају, т. ј. црта од Дунавског ушћа на исток к Волзи замишљена, сече се око те реке с другом ш аћз^гасш повученом из горњих крајева на Оксусу и Јаксартесу на југоисток Русије. Питање је, одговарају ли таквој комбинацији други прилози. Шрадер, управо прибрав све своје резултате о пранароду и култури му према лингвистичкој палеонтологији добивене, овако све то комбинује: Индојевропљани су били у доба заједнице сточари, служили се услугама коња, а нису знали за камилу и осла. Племена што живе у средњој Азији припитомила су ове две животиње, у првом реду турскотатарска нлемена. Према том биће пре прадомовина индојевропским племенима у Јевропи него ли у Азији. А кад се тако одреди место прадомовини, лакше се може наћи објашњење за одношаје индојевропских и финских језика, које Шрадер као п Томашек и другп научници преносе чак и у доисториска времена. По што су Пндојевропљани још у заједници знали за ').М!1«б011, 1884. 2 ) Б1е апзсће РепоДе шн! Пп'е 2из<;апс1е, Бе1р21§ 1 887. в. стр. 105 — 112.