Просветни гласник

544

НОЈШЈА ИСШЧЖИВАН.А 0 ПРАДОМОВПНИ ИНДОЈЕВРОИСКИХ ИЛЕМКНА

мед (бакар), биће да су га добивали од финских племена, што живљаху на Уралу и вађаху ту руду још у најстарија Бремена. Као да на тако старе свезе упућује финско име за Болгу. како су га саопштили старим грчким путницима: Ра, ато је уираво премаФинским гласовним законима иромењено *'РаРа т.ј. *згаоа , уи. сан. згаса, згаоа, дгп-згауа, грч. '{>01] *згоуа, литв. згоое од кор. згеи- зги- 'тићи 3 Али Ј. Шмит вели, да је Шрадер изгубио из вида име реци Волзи у Херодота споменуто: Оаџос;, што би пре била основа за 'Ра, и стајало у свези са зенд. Капћа, ако у опће има места говорити о индојевроп. поретлу имена те реке. — Треба наћи и тако земљиште, које би одговарало потребама сточарскога народа, а за то му се учинили згодни рачуни Мајцена, по којима за исхрану једне породице у средњој Азији треба 300 брава стоке, а за толико стоке простор *\ 6 кв. миље, тако да је само племе од 10000 душа потребовало простор од 200—300 кв миља, према том за потребе пранарода никако не одговара земљиште у средњој Азији око планина или Памирска висија. Један ранији критичар Шрадерове поставке вели, да ни простор у средњоЈ Азији није мали — до 25000 кв. м., на ком може по рачунању Мајценову живети 125 племена по 10000 дуња 1 ). — У најстарије је доба ширење индојевропских племена ишло најугоисток и на југозаиад, јер их од југа одбијаху пешчане пустиње око Каспискога мора, с тога ће и бити дошло, што у заједници нису знали за море. Даље, вели Шрадер, ваља упоредити природу и положај земљишта с оним што се о нрадомовини према лингвистичким ирилозима може извести. Јужнорускаје клима у степама необично оштра, зима са сметовима и великим снеговима, када се реке смрзавају; зима траје шест месеца, а и лето је с несносном врућином. Између ова два годишња вречена прелази су тако нагли да о пролећу ни речи не може бити. Главна је природна одлика степе, што нема шума и дрвета, брда и долина, а изобилна рекама, за то и нема слагања у називима, што се тичу шумских дрвета, шума и брда. Степа онет нпје ни само гола раван, јер су је реке нзбраздале направивши себм корита лако померљива. Реке у јужној Русији никад нису Ј ) Без оп^шез епгорееппез с1ез Агуаз од Уаи <Јеп Оћеуп-а, Апуегз, 1885, стр. 12—13.

сметале покретима чергашких племена са истока, јер је у њима пуно плићина и бродова. Степа сољу изобилује, те је пре потребно узети да су ариски рођаци изгубили јој име, него да је у опћој заједници нису знали. Поред река расту дрвета, особито је ту честа бреза, која се шта више находи и у оренбуршкој степи, правој пустињи. У степи расте трње и жбуње н читаве шуме трске на обалама рена и бара па огромном простору: ту је право легло грабљивнх животиња. —• У стеии царује грабљиви вук, од чијег имена има име женки (угкав и Vгк 1 у санскр., лит. уПказ и \ г Пке и т. д.), даље лисица, видра, даоар, миш, зец Могао се јавити и медвед, и ако ои није становник степе, пошто се виђа око Урала и у средњоруским равницама. Тако исто, узима Шрадер, слаже се степна Фауна водоземаца и гмизаваца, риба, водених тица с оним што се о прадомовини изводи по прилозима из лингвистичке палеонтологије. —- Није давно било, да се у руским југоисточним стспама могла видети права слика и прилика првобитнога живота, првобитне кулгуре. Пастир и стадо главно су одличје степи И данас су стада оваца и говеда и табуни (ергеле) коња главно богатство степњака. За стадима се крећу кола с покретним добром у пратњи паса, који често подивљају; во је главна теретна животиња, и ако су коњ и камила увек на услузи. Камила је у степне одношаје унела нов културни елеменат, а дошла је од турско-татарских племена средњо-азиских. — Кожа од оваца служила је и као материја за одело, јер би тешко становник издржао шест зимњих месеца; кожа се доста употребљавала у млекарском послу, а од вуне су сукно израђивали свакако и раније, као и данас што је то главно занимање средњо-азиских скитачких племена. — У земљи ископа становник степни себи заклонтрап — од страховите студени зими и жеге лети, а таки се станови обично мало опажају, јер се издижу врло мало над земљом. Шрадер додаје, да би се могло још много паралела изводити између степнога живота и живота индојевропских праотаца лингвистичком палеонтологијом докучена, Али у историско доба не находимо већ познате индојевропске народе у степи, у којој се прво спомињу као становници кимериска племена, па Скити и Сармати, иидоиранска