Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

545

племена, као што је доказао МиленхоФ. Могло је бнти с њима и других народа неарискога поретла, јер и ти народи изгледају час индојевропски, час Фини или турска племена. Кад су се уклонила из онпх крајева индојевропска племена, са севера су могла доћи Финска, с истока туранска а с југа иранска племена. У чланку X Хирта о нрадомовини пранарода 1 ) има неколико напомена, које иду у прилог поставци о јевропској прадомовини, али је у опште укупан резултат нешто промењен. И Хирт прима Шрадеров закључак да су Индојевропљани били сточари, а што се тиче једначина за земљорадњу, тако су му непоуздане, да се може потпуно одрећи да је и како било. За то се с Хеном слаже, тврдећи да су сабирали дивље жито; уи. ст. инд. у1та, зенд, уауа, грч. ^еа, литв. јаоаг и грч. х ^&гј, лат. ћогс1еит, ст. гор. нем. дег&Г а, чији би праоблик гласио *дћегхс1ћ а и *дћггс1ћ а, судећи по гласовном обличју праФорме врло старинска. 2 ) Ако се иак узму само јевропска племена засебно од индоиранских, види се да им је опћа ратарска терминологија, као што сведоче једначине за плуг, њиву, орати, дрљачу, сејати, семе, косити, срп, млети, бразда, клас, даље имена за жита и плодове пољске. 3 ) Хирт вели и да имена за море, со, даље за шумска дрвета: јелу, јоху, храст, букву и т. д. имају велико значење при одредби индојевропске домовине и културе. Али све то сведочи о јевропској заједнпци, према којој стоји за се, самостално, индоиранска културна заједиица. Али док се поуздано сме говорити о ариској (индоиранској) заједници, за коју говоре и лннгвистички докази — промене у језику: напр. задњих непчаних у предње, изједначавање е, о и а, дотле је за јевропску културну заједницу тешко наћи основа у језику, тако да имамо или трагове нз још старијег доба, из опће индојевропске периоде развитка, или из периоде развитка оделитих група. Док се пре индиски вокализам узимао као старији, близак прајезичком, друга су критерија узимана и из језика за јевропску заједницу, јер се онда мислило да се у тој периоди оделитога живота читаве ') 1пс1о§егтап18сће КогзсћипЈуеп, I. Вап(1. -) 1пс1. Рогзсћ. I. стр. 472. 3 ) В. у 8ргасћуег§1е1сћиид иш! Цг^езсМсМе,' 2 410 и 411. просветни гласник 1894.

групе дошло до о н е, до разлике између г и I. Ми данас не знамо, је ли било те јевропске заједнице и што се тиче језика, као што је могло бити што се тиче културе: данас се вели, да шарени јевропски вокализам боље чува старији, прајезички карактер но упрошћени ариски. У главном се може на три начина објаснити, што се без језиковних промена онћих могло доћи до нових културних тековина: 1.) Или су индојевропска племена у Јевропи за кратко време учинила онако знатан напредак у култури на старом земљишту; 2.) Или су називе за земљорадњу узајмила једна племена у других и даље предавала, пошто су једна раније отпочела обделавати земљу но друга; и 3.) Пндојевропљанп, што живе у Јевропи, мало су створили новога, већ старо сачувалп, а Индоиранци су на путу у нову домовину, идући пут југа кроз степне области, изгубили културне тековине из заједничке периоде развитка. Што се тиче прве могућности, она претпоставља да су исти узроци изазвали и дељење Индоиранаца п развитак земљорадње — а то би билајака насељеност у прадомовини. Али се ратарство самоникло у Јевропи не би могло тако брзо развити, јер се таки кораци у култури не чине брзо, баш и да замислимо да је подстрек за напредак дошао са стране. Није вероватно, ако би се узело, да су јевропска племеиа дуго боравила у својој заједници, да се језик њихов не би променио, но задржао стариији облик. Овако тумачење више пристаје за Јевропу но за Азију као опћу колевку, и онда би се Индопранци иселили из Јевропе, и дошли у средњу Азију. — Још је раније истакао Хен 1 ), а поново у новије доба гледао доказати П. Братке, 2 ) да опћи називи за земљорадњу нису поуздана сведочанства и за опћу културну зај^дницу, већ да су преношењем од сродника допутовала имена, а да су прве културне тековине и открића попримали од Семита и Фина. Хирт пристаје, да и то објашњење може бити умесно, само се ипак не може применити за свеколика слагања, а за имена шумских дрвета управо нам тако објашњење ништа не објашњава, ') КиИигрШигеи иш1 НаизНпеге 1 ), стр 451. *) ГЈећег сИе МеШоЉпт иш1 Ег^ећгпззе Јег апзсћеп А1СегЉитз-стчззеиасћаЛ, СНеззеп 1890.,206. стр. 72