Просветни гласник

546

НОБИЈА ИСТРАЖИВАЊА 0 ПГАДОМОВЦИИ ИНДОЈЕВРОПСКИХ НДЕМЕНА

пошто се тешко може доказати и сеоба њихових имена у већој размери. Особиту вредност даје Хирт именима дрвета, која су сталнија, и не шире се као имена културних биљака. За шумска се дрвета находе у јевропским језицима исти и сродни називи, а пошто се дрвета могу локализовати, много вреде за питање о прадомовини. —- Раније су брезу стављали обично у прадоба: нем. Шгће, литв. ђегга,8, стар. сл. брЂза, ст. инд Ђћигја: јужни су Јевропљани изгубили ову реч, јер је брези постојбина на северу, али, домишља се Хирт, да ће сродно бити лат. јгахгпиз, јер га, чија квантитета није одређена, обично се узима као дуго га и одговара г, као што је га у д иас1га,дт1а , тет^алогта из г, као и ит у ђћигја. А није ретко да се име једног дрвета пренесе на друго. Бреза се не спомиње у ведиским химнама, што није необично, како је биљка с пменом Шигја расла у Хималајима. — Хирт даје и врби »право грађанства" у индојевропској прадомовини: ст. гор. нем. %џгс1а, грч. 1т1а, лат. пИех, ст. иран. оавИ, парсиско мјт новопер. 5 гс 2. Друго је име врби заИх, ирско 8аИ, 8а11еаћ, ст. гор. нем. 8а1аћа грч, аркад. ђ 1Хсжгј, меото 1Т№, можда у свези и с 'ЕХиар (врбљак!). Индоиранци је немају, али су је могли изгубити. — Грешио је Шрадер, што је у Лги претпостављао опће основно значење, јер и други случаји уче, да се опће значење развија из специалнога, т. ј. из назива за једну врсту постаје опћи назив за дрвета. Хирт напротив вели да је наше дрво, ст. сл. дрдво, са сродницима ст. инд. с1аги у с1еуас1аги, рИи — с1аги, литв. с2егуа и т. д. нека^ именовало јелу, и као најраспрострањеније дрво у прадомовини добило опће значење. — У јевропским шумама господари буква, чији је жир служио за храну свињама, а у невољи можда кад што и људима. — За храст имамо једначину диегсиб у лат., ст гор. нем. [огћа (Јбћге), откуд ништа поуздано не изводи Хирт, само вели да је судећи по жиру којем је име доста раширено: ст. грч. [ЗсбХагос ', лат. д1апз, ст. слов. желљдЂ, јерм. даИп, морало оно име бити још у старо доба употребљавано за храст. Из диетдиз има праФорма *-регди — = има дитдие праФорму *репдие, зтегте, рапса или содио из *реџио, расатГ иекн^. Хирт даље Форму *регд — или *регди находи осим не-

мачких имена и у литв. Регћппаз, сроднику север. герм. Рјбгдип, гот. (аггдипг. Ту је сродност још раније Ј. Грим уочио. Зна се да су се многи индојевр. народи молили у храстовим шумама или појединим храстовима, тако да у оним именима имамо надимак бога неба и грома *<Иеи8 — а, као што је у Додонн поштован био Зевс (рцуогагод ( гј сртјубс;, С храст') »Рлсћеп §-ои (( . Хирт даље иде: и ст. инд. рагћаН 'ћсиз геН^шва' у основи се слаже са јевропском основом, само је тешко због значења. Многи су поредили Регћппаб и Перун са ратјапуа с бог кшне'. Тако би се, по мишљењу Хиртову, могло узети, да су и Индојевропљани у заједници знали за врбу, брезу, имали имена за јелу *(1еги и рИи (грч. ттСтод, лат. ргпиз, ст. инд. рИи —) и храст {*рагс[и —). ') Као што се зна, оружје се у старо доба називало по дрвету, од кога је начињено 2 ): у Омира џеХсгј значи 'храст 3 и 'копље 3 , а Зб()У само 'копље', лат. 1ахи8 'тиса (?) (( , грч. тб^ор 'лук', а сев. герм. е1тт 'лук од јасена' Шрадер је истакао, да а^уагетегј копље стоји у свези с а1уСд 'штит бога храшћа'. Хирту се чини, да је с тим у свези аезси1и8 из *аедзсгпиз. Даље много биће истине и у једначини ст. гор. нем. 1аппе и ст. инд. сМгап^ап — лук 1 , само је необично, ко би градио лук од јеловине, већ може бити да се значење ту променило. Хирт вели, да је Шрадер све таке једначине изостављао, пошто не иду у прилог степној му поставци о прадомовини; а могу се и још неке особите једначине истаћи: ст. сев. герм. а 8ћг, литв. гш«, ст. слов. псика у свези с лат. огпиз из озгпиз. Према таким једначинама од имена шумских дрвета, ако је прадомовина у Јевропи, мора бити да је у севериој Јевропп, била. По што Црно и Касписко море леже у области степа а у њиховим притокама нема јегуља, чије име Хирт преноси у прадоба, мора да је у њиховој близини било Балтиско море. Око њега се могу све оне културне чињенице сакупити. Ту и сад у шумама живе медведи и вуци, ту се роје челе, што спремају слатки мед I *тес1ћи —), ту расту крупна и јака дрвета за бродове и чунове, ту се у великим храстовим шумама мољаху вишњем богу. 1) Упор. ТпДо&егш. Еогзсћип§еп, у чланку Хиртову до стр. 482. (I. Вап(1) г ) Као у нас дреновача, лесковак и т. д.