Просветни гласник

554

НАУКА II НАСТАВА

илн бар знатно отежане трговачке кезе међу истоком и западом. Од када пак крсташи после трећег крсташког похода напустише пут преко Балканског Полуострва, од тог доба Флоте талијансккх варопш прекрилпше Средоземно Море превозећи хаџпје и крсташе на исток и враћајућп их натраг. Од тог доба већ почињу гусари узмпцати испред многобројне Флоте крсгашке, те тако и трговина прекоморска постаде сигурипја. С друге стране пак ндућц тако у масама бродари се осмелише да се пусте на пучину морску и да се мало по мало удаљавају од обала, не бојећи се да ће залутатп. У томе погледу крсташки походи и непрекидно крстарење лађа између истока и запада беху као неки наутички курс у коме се веџбаху бродари да рукују бусолом, астролабом и осталим наутичкпм инструментима, које у току крсташких ратова почеше употребљавати бродарц јевропски. „Вероватно је, велц Мишб, да без крсташких ратова много би се доцпије смели усудитп бродари да се упуте на тражење пута морског за источну Индију, те би тако и проналазак Америке свакојако цзвршен доцније,"') Развијен трговачки саобраћај, који поста веома жив услед крсташких ратова, подиже веома знатно богаство итали јанских вароши. Трговци цталијанскц постадоше једиеи посредницц између истока и запада у погледу трговачком. Кроз њихове руке пролажаху свп еспапи, који се донашаху пз Индије, Персије и осталих земаља азнских, кроз њихове руке такође пролажаше и сав новац, који је употребљен за време крсташкпх ратова, јер они осим прихода од трговине имађаху и знатне приходе од возарине, коју наплаћиваху од креташа. Примера радц навешћу, да у чегвртом — латпнском — походу наплатишеМ лечани од Француза за провоз и храну 4500 коњаника и 20.000 пешака 85.000 марака. поред повластица, које беху уговорпли да им Французи даду у освојеним местима. 2 ) Крсташки ратови беху дакле од веома благодетних последица по трговину, нарочито по трговину нталијанских вароши. А од вароши италијанских највпше се корпстоваху Млетке, Пиза и Ђенова. Млеци оснпваше читаву државу своју на развалинама старе византиске државе. Кад пак крсташи изгубише и последњу стопу земље на истоку, трговачке везе запада са истоком беху толико јаке, да се не могаху лако прекинути. Млечанн нарочито задржаше дуго још у својим руЈ ) Мкћаис! Шв1. Ј. Сгспз. 4. IV р. 295. 2 ) Биди угонор о томе у Шз4. Ј. Сго18. од Мишо-а 1. II р. 485—486.

кама различне иокрајине и вароши на обалама Средоземнога Мора. Када пак Турцн овладаше нстоком, Млечани се дуго бораху против њих, и само проналазак пута морског у источну Индију и проналазак Америке могаше да ослабп и готово уништп трговину италијанске варошп. У другпм државама крсташкп су ратови посредније утицали на развиће трговиие. Тамо је грговина више потиомогнута подизањем слободних варошп, које тако рећп сваки час у борбп владалаца са вазалима и напама ницаху. Те варошп склапаху међу собом савезе, од којпх најчувенији беше Ханзејскц савез, којц особито разви трговвну Немачке. Упоредо са развићем трговине у току крсташких ратова поче се развијати и пндустрија у западнпх народа. Мишб веома згодно велн, говорећи о носледицама крсташког похода по пндустрију, да и индустрија пмађише свој крсташки поход у средњем веку, х ) и њени су троФеји драгоцене тековине у погледу пндустриском, које они примише од Сарацена п Грка и којпма после срећио подражаваху. 2 ) Истп писац даље наставља п вели, да се после првог крсташког рата нарочито радо примаху онп који знађаху какав занат. Такви крсташп могаху да науче поједине занате у Азпји, који тамо давно цветаху. Нарочито беху чувене приморске вароши у Азији Тако у Дамаску цветаше особпто ткачка цндустрцја. Дамаске тканине беху чувене у целом свету, њима се и данас у јевроиским Фабрпкама подражава. Крсташи се нзвежбаше у том занату, и у Милану и Парми веома се срећно подражаваше азиским тканинама. ,,Чоха венедичка" позпата је и у пашој народној поезнји. Тив беше чувен са своје стакларске нндустрије ; Млечани примпше тај занат од њих и дуго се после у Јевропи тражаху „венецнјанска огледала", Ч Види уговор о томе у Шз1. с1. Сго1зас1. од Мишо-а I. IV. р. 298. 2 ) Занимљиво би било расправљати иитање: шта номагаше да се на истоку развије индустрија и мануФактура у оноликом стуињу, док на заиаду не могаше никада да постигне тај ступањ, већ беше више имитативна а никако ориђинална, која беше ограничена само на задовољавање најпречих домаћих потреба. Мисдим да се нећу преварити, ако, не упуштајући се у потанко испитивање, кажем, да томе треба. тражити узрок у самој кдими и облику владе какав од вајкада беше на истоку. Десиотска Форма владе не дозлољава да се дух људскп свестрано развија. Сваки слободнији покрет тиранија сатире, док дух. људски напослетку не клоне и тада се отпочне занимати оним пословима, који ће задовољити луксуз и страсти тиранинове. Аак начин подмиривања иотреба томе иђаше на руку, јер један занатлија на истоку могаше да проведе читаве меседе, радећи какву ситниду која служи дуксузу. Другојаче је све то било у јевропских народа, који се мораху кретати слободније и чији дух налажаше занимања у ;свима гранама људског знања. Ово само узгред, можда ће се којом приликом рећи која више о овоме. —