Просветни гласник

555

која мало по мало заменпше дотадања мегална. Свиларска индустрија беше развијена и у Азији п у Грчкој. Још под Јустпнпјаном Великим 552 године пренесене су свилене бубе из Персије, где су опет донесене пз Кпне, и већ нод Јустином II беше се развила веома јако свпларска индустрија. Роџер II, краљ сидилски, пренесе у своју државу око половине XII века дуд и свплене бубе ц доведе занатлпје, те тако свпларство поста најобилатији пзвор за богатство те земље. На пстоку научпше крсташи да граде п ветреие млинове, као и остале друге занате. Све те тековнне или олакшаваху иодмирење потреба пли увећаваху богатство и луксуз у јевропских народа. Многе културне бпљке такође су пренесене са истока у Јевропу, да не спомињем цвеће и воће, већ само да кажем, да је том приликом пренесена п шећерна трска п кукуруз. Ј ) Мишб вели да је за време крсташких ратова толико пренесено различних биљака, да је један од њихових — Француских — научника помишљао да објавп Флору биљака иренесених у току крсгашких ратова (Иоге <1е8 СгохваЛеб). До крсташких ратова употреба платна беше веома ограничена, а од крсташких ратова пак поче се и платно много више употребљавати у западних народа. Хартија од памука беше давно позиата, ' 2 ) али хартија од лана тек се при крају крсташких ратова поче израђивати. Истпна тек од XVI века хартија заменп иергаменат, али ипак и до тог доба беше веома у употреби. Развићу заиата, док они још беху тако рећн у иовоју, поможе установа еснаФа, која такође датира из овог доба. Ма да еснаФска правпла беху веома строга, ма да беше утврђеи број мајстора одједног заната у свакој вароши, и да сваком занату беше гарантовано да исти посао не сме радити други услед чега не беше конкуренцпје те цепе беху еснапима претеране, опет еснаФИ средњега века помогоше знатно развиће индустрије и увећање богатства код занатлија, из којих доцније иостаде грађански сталеж, који на послетку сруши старе Феудалне установе. 3 ) Не мислим да сам и приближно напоменуо све оне последпце, које крсташкп ратови пмађаху по трговпну и иадустрију западних народа, као и по зближење и међусобно познавање народа јевропских са азиским. Јер у току крсташких ратова тај додпр не беше само у једној тачки, већ број Ч Мгсћаис! Н181. с1. Сго18. 1. IV р. 299—300. 2 ) У иариској библиот. има .један рукопис из X шш XI века на хартији. Бигиу Ист. сред. века стр. 354. 3 ) На истом месту.

тпх тачака,у коме се додириваху народи међу собом, готово је бесконачан. Да пређем сада на последице крсташких ратова по интелектуално развиће јевропских народа те да 1шдимо, какве су отуда носледице настале по цивилизацију њихову. Све досада иоређане последице крсташких ратова више су материјалне природе; све тековине, до којих људи дођоше у погледу трговине индустрије и т. д., за ово доба добпли бп људи неке пре неке доцније и без гог великог догађаја Треба се само сетити каква беше трговина. Финичанска, картагпнска, колонија грчкнх и т. д., па да се одмах сме закључити да и средњевековна трговпна не би дуго остала у мргвплу своме. Треба се даље сетити да су под Нехоном II на хграју VII века пре Христа Финичани обишли Африку 1 ), да су Скандинавци нод Ерихом Црвеним хиљадите године додирнули обалу америчку, па се одмах може видети да н путови морски не би остали непроходнп за навек, свп би ти пронадасци, као што рекох, морали настати. Крсташки су ратови ту деловали више посредно, т. ј они су олакшали н убрзали мећусобпо нознавање, а трговини одредили иутове и центар њен, који остадоше све до краја средњега и почетка новога века. Прелазећи пак на духовне иоследице крсташких ратова, морам споменути напред, да у ређању и истраживању њиховом ваља веома обазриво поступати и пазити да се у одређпвању последица на науку и поезију не претера, т. ј. да им се пе прииише већи утицај него што су га у истини имали на развиће јевропских народа. За сада се нећу упуштати у појединости и ситннце, на којима се огледа утицај и последице крсташких ратова, зећ ће за овај мах преглед бити више у општим цртама, и узећу само онакве последице п утицај, које одмах на први поглед падају у очи, и где су се те последпце највише показале. Почећу са последицама крсташких ратова по геограФију. Како беше стање географије пре крсташких ратова, најбоље се огледа у опоме што први крсташи питаху за сваку варош коју на путу свом видеше: „Да л' нпје оно Јерусалим?" Истпна тако ппташе маса народа, најнеобразованији део друштва: али нпје бог зна колико веће знање било и у писмених људи, што се впди из веома погрешног бележења пмена појединих вароши, на пр. Земуна, незнајући да је то Земун зову га „Не') Види Мазрего Шзкоп-е апаегте <1св реир1еб (1е 1'опеп1 р. 494.

78*