Просветни гласник

556

срећва в фош" (Ма11е\"Ше).') Даље може се впдети и из тога, што крсташп путујућп кроз Азнју мораху увек узпмапп Грке за вође, ма да пх мржаху п да им не вероваху. Када их пак те вође заведу, обично бп задутали и сва бп војска пропала, као на пр. што страдаше Немцн за време Н-гог крсташког рата. То непознавање земаља, куда путоваху, веома је шкодило крсгашпма, а још их у већу забуну довођаше библиска геограФИја, т. ј. они тражаху да пронађу по што по то старе варошн, од којих и саме развалпне већ беху пропале. Тако тражаху особпто да наћу Вавилон и узимаху час Багдад час Кајиро за стари Вавилон. Но такав ступањ незнања трајао је само за време првих ратова, већ доцније геограФско знање колпко толико проширено је. Истипа крсташи не имађаху кад да се баве описом земаља, које освајаху, алп за њима одмах иђаху трговци и мисионари, који нам оставише доста пнтересних појединосгп о истоку за време крсташких ратова. Затшмљиве су геограФСке карге пз овог доба. На њпма се не може видети пи облик земље нптн величнна и границе држава. Од свега тога нема нпшта. На тим картама насликане су ствари, које највећма упадају у очи, као велпка ^дања, разлпчно одевени људи и т. д. У место стране света напнсана су у наоколо имена дванаесторим различним ветровима. По мњењу тога картограФа Јерусалим лежи на срединп између сва три дела сиета, па га је и насликао на сред карте. Око Јерусалима, краљице свију вароиш, паслпкао је остале варошп палестинске, сирске и егппатске. Та карта тако насликана изгледаше впше па план какве неуређене варошн него на карту држава. 2 ) Ну при свем том крсташкп су ратови веома новолшо утицалп на развиће геограФпје. Јер од тога доба почеше јевропски путнпцн, махом мисионарп, да се упуштају дубље у Азију, и да описују поједипе земље. Међу тим иутницпма ваља споменутц неколпке, који ироведоше више или мање у Азијп п путоваху у поједине државе азпске, као Жан де Плап-Каршш, који је 1246. иослат као посланик кану татарисом Бату и провео је дуже време у Капчаку. Његов извештај преведен је насвејевронске језнке. Св. Луј такође слаше посланике Татарима, даље од путника знатан је Одерик де Пордено. калуђер, којн преко Цариграда оде у Перспју, одатле у Инднју па у Кину, и у Пекипгу ироведе трн године на царском двору. Но највећи је путник из овога доба Марко Поло Млетачки, чиј отац такође путоваше на исток. Марко Поло отЈ ) Млсћапс! Нх8(;. (1. Сгсиз. I 70. IV 301. -) М1сћап(1 ШзС. е. Сгст. I. IV 302—303.

путовао је око 1270. на исток п провео је двадесет и шест година у Кини, пропутовавши већи део њен. При повратку у отаџбпну нису га могли познати његови суграђани; у рату с Ђеновљанпма паде у ропство и као заробљеник напише свој путопис. Ј ) Његова дела, као и дела осталих путописаца, пуна су иптересних нојединости, а у исто доба и важна су за познавање земаља онога доба. Томе познавању још више припомажу геограФИ арапски, међу којима веома угледно месго заузима геограФ Едризи, који је саставио своју географцју пзмеђу првог п другог крсташког рата. Из његовог дела види се да геограФнја беше у то доба на много већем ступњу код Сарацена него код Грка и западних народа. Ако су носледице крсташких ратова знатне биле по геограФСку науку н по зближење и међусобно познавање народа, нпсу мање последице тог догађаја по законодавство јевропско; јер као год што беху прекпнуте везе међу народима п као што беше отежан не само далеки већ и облпжњи саобраћај међу људима, исто тако беху раскинуте н административне везе у једној држави. Феуднн систем у развитку и на врхунцу свом раскомада тако рећи на племенске државице једва уједпњене и колико толико груписане пароде Од како племићи узурпираше и Феуде и управу над Феудима, учинивши н једно н друго наследним, од тога доба преста доношење закбна којн би пмали снлу у целој држави. Свакн Феудал у своме Феуду донашаше наредбе како му беше воља, п у X и XI веку остаде готово једина религија као веза која одржаваше народ, јер и језик Италијана, Француза и Немаца беше исцепан на многе дијалекте те и та, иначе најјачн, веза беше у то доба слаба. Крсташки ратови, обнављајућп друге везе међу иародима и у самом једном народу, почеше обнављатп и везе адмннистративне. Још на сабору у Клермону проглашен је божји мпр за цело Хришћанство, н под претњом одлучења од цркве иозвати свн Хришћани да се тој одлуци покоравају. У доцннјим ратовнма донашање општих наредаба беше још чешће. Тако је бпло уведено да се купи „саладннов десетак", за тим ударена је пореза на свештенство и т. д Тдм наредбама, које су донашане на саборпма, на којима се договараху за нове походе на исток п које важаху за све државе, веома су се згодно корпстилн влаДаоцн, с једне стране да куне приходе, које до тог доба не имађаху, а с друге стране опет да навпкавају народ да се покорава наредбама влададачкпм. ') Оигиу Историја средњег века I. 349.