Просветни гласник

557

У почетку крсташкнх ратова беху еасгали таквинередп и такав хаос у погледу адмпнпстратнвном, да свако чињаше што му је воља, и једина црква могаше колпко толико да, ма и за краће време, васпоставља ред, и једино се њене наредбе слушаху. 1 ) ^ току пак крсташких ратова, нешто њнховим утицајем нешто пначе, краљеви Францускп задобише голико власти п моћи, да могаху својим наредбама вазда прибавпти поштовање и моћ. Често одлажаше на нсток, увећаваше број наредаба, које се тицаху јавне сигурности. Број тнх наредаба владалачких увећа се још п појединпм повластицама, које онп даваху слободним општинама. Услед тога појави се потреба за нов један сталеж—правнпке — који заступаху у парнпцама. Прп крају крсташких ратова њпхова сила беше тако велика да се Фплип Лепи помоћу њиховом могаше онако успешно борити иротив злоупотреба папских. „Ослобођење општина п установа мунпципалних вароши са својим судстлом, што обоје номагаху крсташки ратови, знатно помогоше развпће законодавства и судску администрацију. Хаџпје п крсташи, пролазећи кроз разлпчне земље н бавећи се дуго међу другим народпма, впдеше различне установе и обичаје, које после пренашаху у своју домовпну. иг ) Од свију пак закоаа најзиачајнији је законик Јерусалимски — АббЈбез с!е Јегиза1ет илп БеШ'С8 (1и 8ат1, — 8ери1сге. Када је Јерусалим освојев н кадп су и најблпжа месга око Јерусалима заузели хришћааи п тиме осигурали сиоје освојење, приступп се уређењу краљевине. За време освојења дешавалм су се често сукоби између крсташа око поседнућа нојединих места. „Новп господарп ЈаФе, Наплусије, Рамле и Тиберијаде једва признаваху власт крал.еву. Свештеници се понашаху као главни господари и многи епископп беху баронп, те тако упражњаваху и световну власт. Једни говораху да се има њиховој храбрости захвалпти за освојење краљевине, други опет ^врђаху да је то извршено услед њпхових молитава; сваки тражаше награду за своје услуге, многн тежаху да владају, а сви да буду независни." Такво беше стање у краљевшш Јерусалимској. Услед таквога стања осети се потреба да се да каква стална организација државп т 1е да се тако нресеку сви нереди. У то доба беху се искупили сви знагни кнежеви крсгашки, међу којнма беху владаоцп Едески и Антпјохпскп. Готфрпд Булоњ') Види о томе у Мишо-у IV. п. 286 -289. 2 ) на ис 10м месту стр. 290.

скц, краљ јерусалцмскп, користп се тпм што се беху пскунили свн кнежеип, и нампсли да у договору с њима уредн државу. Буде поверено ученим људима да склоне законик за нову краљевину, који се искуне у палатп Соломуиовој и предузму да саставе законпк за краљевину. У томе закону обухваћене су у \ужиостп, које пма да вршп онај који земљу узме у Феуд, војпичке обнезе, узнјмпчне обвезе нзмеђу краља н вазала, између великих и малих вазала. За тим је уређено судство у земљи. Судова беше двојаких; краљев суд, у којем краљ председаваше; чланови беху племпћп, и тај суд расправљаше спорове између великпх назала; други суд — мањи — где председаваше внкомт јерусалимски, састављен је од најугледнијих становника пз сваке варопш и расправљаше нослове грађанске п општинске. Осим тога беше још и трећи суд одређен да раеправља послове домородаца. Чланови тога суда беху домороцп и расправљаху њихове послове. 1 ) „Најзпачајпији споменик Феудалног законодавства из средњег века јесте законик јерусалимски. 1 ' 2 ) У њему се налази покуиљеио све оно на чему почиваше средњевековна Феудална држава. Све устатанове западне Јевропе, које беху до крсташких ратова допесене у различио доба и које беху тамо амо расуте по иовељама и капитуларијама, у том су законику у главноме прикуиљене п тпмејепознавање Феудалне монархије веома олакшано. Закон је подељен у више чланака, издат је првп пут 1690., но редакцији од 1^69. године, која је опет преписаиа са једне друге редакције од 1266 годпне. 3 ) Сам нак закон може се поделити у три дела. У ирвом делу говори се о достојанствима у краљевини и о дужиости ноједнних достојанственика. На челу Феудалне хијерархије стојп краљ као првн достојанствеиик у земљп. Ераљ не зависи т. ј. не добива нц од кога другог своје достојаиство осим од бога, и само је требало цсиптатн да ли краљ има нраво да наследи краљевцну — „б'П ез^оП; ЛгоП ће1г с1ои гоуаите —Када се то право призна, да је неки закони наследник крал>ев, патријар објашњаваше господарима, прелатцма и осталима долазак новог краља на владу. — Краљ беше врховнп командант војске, и у његовим рукама беше највиша уирава државна. ГГосле краља долажаху као његови чиновници: сеиешал, конетабл, мар') М1сћаис1 I. 282. -) На истом месту. исти I 466. 3 ) Масћаш! Н18(.. Ј. Сгогз I 46в. —