Просветни гласник

558 УЗГОЦЦ II 110СЛЕ.Ј шал и шамбелан. Њома такође беху проппсане дужности коЈе имађаху да врше.') Простор мп не допушта да пзнесем овде цео законик јерусалпмски, из кога се најјасније може впдети цео систем Феудалнп. У осгалом иеколпке црте из тог закона налазе се нанред, где је било говора о Феудном снстему. Осим закона Јерусалпмског, који је донесен нод владом ГотФрида Буљонског, донесен је у још један закон на сабору у Наплуспјн за владе Балдупна II краља Јерусаапмског п за време нратријара јерусалимског Гарамонда. Виљем Тирски овако говорп о постанку гога закона; „...Исте године — 1120 — краљевина јерусалимска нотресапаје различнпм бедама. које настадоше услед грехова љених поданпка, скакавцп и мишевп сатираху поља п беше оиасност да не буде гладп. Услед тога скуне се у Наплуспјп, малој варошп у Самаријп, краљ, натријар и еписконп и др. (ређа који су све бпли) да се договоре како да ублаже гњев божји." Како су закључили да су те беде, дошле услед грехова ноданцка, то се нриступн уређењу закона, који ће ноправитн морално стање у крсташа и „одмах 1121 годпне већ се бог беше умилостивио, јер један Еиир, којп беше иошао против Аитиохије, умре од капље, те се варош тако спасе," велп Виљем Тирски. 3 ) Нримера радп навешћу само неколико чланака из тог закона, из којцх се може видети, какво беше морално стање у краљевини Јерусалимској. У ирва трц чланка говори се о узајамним обвезама између краља и иатријара ; а иосле даље наставља: Чл. IV. „Ако се неко бојн да га жена не вара, нека иотражи оног на кога сумња да му жену мами и нека му пред сведоцпма забрнни улазак у кућу и састанак са женом својом. Ако би и после те забране тај наставио односе са женом ближњега свог, онда овај треба да га води нред свештеиички суд, где мораше „мазијом доказатн своју невиност. Чл. V. Од онога, који је осуђен због прељубе, одмах по изреченој пресуди, морају се клонити сви, и тај мора оставити ову земљу (јерусалим. краљевину). Жена, која учини нрељубу кажњава се смрћу, осим ако јој муж опрости; но у том случају обоје се морају селити. ') У. истои делу р. 467. налази се пропис дужности тих достојанственика. Цео закон штампан је у М1сћаи<1-овом деду (1ек Сго18ас1е8 1оте I р. 466—472. г ) Исти стр. I, 521. —

В КГСТАШКИХ ГАТОВА

Чл. VI. говори о свештенццима, који чине прељубу. Чл. VII. Подводннке и подводнпце осуђује онако као прељубочипце. Исто тако нронисапе су казне п за оне којн бп грешплц са невернпцима. Зиачајан је чланак XXV, који каже: „Ако какав барон ухватн у крађп на свом пмању свог човека, нека га не казнп сам барон сакаћењем, већ нека га пошље краљу на суд. 1 ) Осим овпх закона, којп су нарочито значајни за нознавање сгања и уређења средњевековног друштва, донесене су п миоге друге уредбе, којима су одређени одиоси између поједнних трговачких вароши п крсгашкнх земаља. Крсташкп ратови дакле почеше навпкаватп људе, који своје право потпомагаху силом а одржаваху мачем, да се привикну поштовању закона; осим тога у току крсташкпх ратова разни народи, мешлјући се међу собом, упознаше установе један другога те нх могаху после преноеити у своју земљу. Ја се нећу и ие смем упуштатн да обележим какав утпцај крсташкнх ратова беше ио остале науке, као медиццну, богословпју, астрономију, хемпју и др.,једно с тога, што на те науке утицаху особито и Маврп из Шпавије, а друго с тога, што немам прц руци ни најнужннје изворе, којима бп се могао послужити. Само ћу споменути, да се од крсташких ратова опажа веома жив покрет у целокунном животу западних народа. Тако и медицииске науке почеше се живље обделавати, паророчито од како релпквцје изгубише важност код свесннјих људи, у богословпју се унеше нови аргументи нрц прениркама, нарочпто од када се упознаше с грчком образоваиошћу ц грчкпм језнком. Осећала бц се још већа празнпна у овом Фрагментарном прегледу последица крсташкпх ратова, кад не би бар у неколпко речи пзнео освојење Визаптпје од Латина п када се не бп малко дуже задржао на последпцама тог освојења, које настадоше по науку и образованост народа западпих. Гледаћу да што краће пзложим тај теспп додпр грчке образованостц са западиом. Да бп нак могао то боље пзнетп, ја ћу цлложити овде шта су Латинп затекли у Цариграду. Немам при руци Рамбовљево дело „Грчка царевнна у XI веку", да бп из њега могао новаднти опширније податке, иити пмам остале писце, који су нисалц о Византпској псторијн, и с тога ћу се послужитц само са извором, на коме сам н проух ) Законик овај штамнан је у I књ. Шз1. 41. Сго18. р. 521-525.