Просветни гласник

НАУКА И

НАСТАНА

559

чавао крсташке ратове, т. ј. уиотребићу само Мишодову Историју крсташких ратова, остављајући за и боља времена" да и ову, као и остаде иразнине, испуним. Какво пак беше стање науке у Византији, огледа се у неколико и на нашој средњевековној литератури, у којој се у маломе налази готово оно чиме се Грцн занимаху. У грчкој књижеввости оиога доба ие беше ничега што узвишава дух људски, беше огрезла у Фразеологију н сигнпчарску ученост. Богословске препцрке беху једно од главних занимања грчкпх научника. Но од тих преиирака беше једнна корнст што се развн дијалектика до савршенсгва, а у самој сгварн пак те су препирке знатно шкодиле и религији н држави. Оснм тога у оно доба обрађпваше се п псторија бнло целокуина бнло у монограФпјама. Поред историје и богословнје, неговаше се у Грка законодавство и писаху се дела о управи државом, о скупљању порезе п т. д. Што се пак тиче поезије, она у то доба беше готово сасвим умукла. Грци не имађаху ни једно ноетско дело које би било вредно сномена. И на тој појави, оскудицп песипчких дела, чудно се потврђује закон, да и друштва старе као и људи. Грчкп дух беше изгубио сав полет и одушевљење ноетско. Религиозне химне беху његова „лабудова песма"; за Грке не беше више предмета, који би их могао одушевити. Грчкп народ беше старац, који гледа само да продужи жпвот свој, н Грци, као н старци, бављаху се впше стварима које прекраћују време и које имају неку практпчку матернјалну корист, него ли онима које бн узвпшавале дух људскм. Онп не могаху сами да се одушеве, па не могаху нншта пронзвести што би друге одушевити могло. Изгледа да је нужна бпла тиранија турска, те да у грчком народу тек у најновије време васкрсну успомене на старо јелинско доба. Мшпо је рекао наједном месту, карактерпшућн средњн век ; да смо му ми впше обвезанп за оно што је он сачувао из класичког доба, него за оно што је сам створно. Менн се чини да се то нарочнто може применити на вкзантиску империју, јер ако изузмемо радњу на законодавству, нарочито под Јустинпјаном, радњу на исторпји п неколике релишозне песме и религиозно беседннштво, Византпнцп су само пороцнма својпм задужплп народе, с којима долажаху у додир. Тако слаба беше њихова орпђниална радња. Међу тпм, ако византиски Грцп не беху ништа у вештини ни у литератури сами нро1 онет зидине Константинова града беху

заклонпле миоге сноменпке старе уметвостп п многа дела старпх несника, беседника п Филозофа грчких. Мишо у своме делу, по сувременом грчком ппсцу Никити, којн је описао освојење Царпграда и кбјн је сам претрпео доста у то доба, износи нам споменике старе вештине, који су већином пропалн у то доба. ') Тако освајачи су затекли у вароши ове споменике из старога доба: један бронзани кип Јуноннн, кнп који нредставља Париса у тренугку када предаје јабуку Венерп, кип богнње Јуноне, којп је бпо на острву Самосу; тај кип беше тако велики, да четпрн јарма волова једва одвукоше само главу пред Буколеон, када кип беше оборен; на једној нијаци беше један четвртасти обелиск, који различпошћу својих баљереФних слпка задивљаваше гледаоце. На том обелнску вештак је представпо све врсте тцца, које поздрављају сунце на изласку његовом, сељаке који се баве својим тежачкнм пословима; пастире којисвирају у свиралу а поред њега јагањце којп скакућу, даље је наслнкано море са свима врстама риба, од којих су неке упецане а неке се опет откинуле од удице па се журе у дубину, даље је насликано поље са голишавпм аморима, који се несташно бацају јабукама: на врху обелиска који се завршује пирамидом стоји кпп женски, који се на најмање ћарлијање ветра креће. Осим тога на пијаци Моетауриској беше слика БелероФОна; коњ је наслнкан како се жури и изгледакао даму облаципрашпне лете пспод ногу и као да ће престпћи ветар, а јахач је наслпкан са рашнреним рукама према сунцу (једнп тумаче да та слика представља Белерофоиа, јахача пегазовог, другп опет да је ту представљен Исус Навин, како командује сунцу да стане док он доврши победу); даље затеклн су крсташи једну огромну слнку Херкулову, коју је, веле, пзрезао Лпзии. Херкул је ту насликан и без лука п без чворновака свог; насликан је како седи на постељи од пвовпне; на савијеном левом колену наслоњена му је лева рука, на коју је наслонпо главу; из погледа и замишљеног нзраза види се жалост и досада због љубоморе Евристеине, представљен је у пуној снази живота, ноге су му веће од величине обнчног човека. Еожа немејског лава виђаше се нза рамена Херкулових, са накострешеном гривом, и изгледаше да ће се сада зачути рнка лавова. Не далеко од тога кипа беше кнп магарца и погоњача, мало даље курјачица где доји Ромула и Рема; поред тнх слика беху још и ове: један човек у борбп са лавом, Феникс, крокодил, слон; сцила представљена сједне стране као жена ') М1сћаш1 Шз1. (1. СгснааЈоз I. II р. и даље.