Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

29

Кад се у овнм раздељцима, којн су још понајприроднијн, налазимо овакав распоред Фамплија, овакву несређееост, опда чему се бољем можемо надати у III и IV раздељку. Да би се увпдело, како је анализа Фамилпја, родова и специја изведена у иоједпним овим раздељцима, не би требало даље ићц од прве стране, где је дихотомним начином изведена поделашприх група, оних 5 поменутих раздељака, па да се уверимо о погрешном и нетачном извођењу анализе за ове шпре груне, и посумњамо у тачност п доброту анализе даљих ужих група. На првој страни налазимо: „2. На једном плодништу" многе крунице омотане општомчашом: комаозите (в. бр. 958) 3. На једном „плодништу" само једна круница са чашом, или само један перигон ■ 4. Ове две карактеристике одређују 2 различне групе биља; оне се у даљем току анализе више никад не смеју везати заједничким одликама. Ми ћемо сеизоног, што следује, уверити о противном. Прва алинеја упућује нас на карактер под бр. 3, а друга на оне под бр. 4. Наведемо ли ово наћи ћемо: „3. Нрашнице срасле у једну цев, кроз коју пролази стубић. — Еомиозите (XIX класа Л.инеова) 958. Прапшице слободне, т. ј. нису срасле У једну цев 4." Овде, као што се види, има 2 .грешке. Прво под бр. 2. мало пре су издвојене композите и указује се на бр. 3., што значи да се карактери обе ове алинеје под бр. 3 односе ц на композите. Према томе, има композита, које имају срасле прашнице, и то би требало да су оне, као што текст казује, из XIX класе Љшеове, п да има композита са слободним прашницнма! ? Друго помоћу ових карактера нод бр. 3 композите се везују за карактере под бр. 4, који се у исто време односе и на биље, карактерисано другом алинејом под бр. 2. Пошли смо дакле са дијаметрално противним одликама и дошли до заједничких, које вреди и за композите и за све остало биље! Овој пометњи још ће више придонети следећн став, из кога ће се видети, да композите нису изузете из хермаФродитског биља, пошто у загради стојп I—XX класа Динеова.,4. Прашнпци са тучковима у једпој круници или перигонији: Биљке моноклиуиске или двосиолне (хержаФродитске) (I—XX класа Линеова) • - • • • • 5."

А даљим везивањем карактера под бр. 5 кидеће се, да се композите, као н све друго хермафродитско биље, могу рашчланити на диалипетале и гамопетале!? У дихотомном систему полазећи од заједничкпх долазнмо до дијаметрално противних карактера, узетих са ма кога, али једног и истог или аналог органа. Ово вреди за анализу у оиште, било за анализу биља или животиња. Елиминацијом онога, што је непрпкладно посматраној индивидуи, а држећи се оних карактера, који се слажу са посматраном биљком илИ животињом, доћи ћемо, ако је анализа потпуна, до одредбе посматране индивидуе. Из овога се видп, да ћемо вазда имати 2 алинеје под једннм и истим бројем, од којих нас једни карактери упућују иа једну, а други на другу индивидуу, или на друге специјалне карактере за разнолике индивидуе. Ради краткоће ми ћемо у даљем прегледу ове анализе уз арански број, којнјеу тексту, додати и римски, којп ће показивати одговарајућу алинеју. Да бп се показало, како је изведена ужа класиФикација, узећемо по којп примерак из појединих раздељака. Тако за I раздељак, сНа1уре1а!ае-а, узећемо да одредимо н. пр. Капипси1из аиисотиз I/. Пошто смо одредили да ова биљка спада у диалипетале, мораћемо пћи даље следећим редом: 71-8, 8 П —251, 251„—262. Под 262 ј одређују се гаштси1асеае, и упућује на 263, под којим се бројем налази: ,263 Круничнни листићи неједнаки, најгорњи шлемаст, и т. д. 264." Ово се не слаже са нашом биљком, другог карактера под овим бројем нема, и тако се ова биљка не може одредити. Овде је дакле изгубљена веза са родом Вапипси1из, што се у осталом може впдети, ако пођемо од броја, под којим је овај род одређен, па се враћамо: 272 х —272—271 х — 269 п —269 —267 п — 267—266^—266—265 п .« Даљег везивања нема. Под овим последњим бројем налазпмо: „265 I Одредба рода Адш1е§1а. II Сви цветни делови једнаки • • • 266." Овадруга алинејаеа свим је нејасна. Зна се, да је потпун цвет састављен из чаше, крунице, прашника и тучка, те према томе требало би да свп ови делови буду једнаки!? Шта ли је ово требало да значи? Лако је увидети, ако погледамо