Просветни гласник

32

РАДЊА ГДАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

врста, које наш великан д-р Панчић наводи за Србију у свом последњем делу: ,Ботаничка башта 1887. год.", у ком се налази списак свег нашег Фанерогамног биља. Међу тим у овом делу писац наводи неколпко нових биљака за Флору Србпје, од којих су неке култивисане ио јавним и приватнпм добрима, а за које се и до сада знало, и неке, које дивље расту и које је сам писац брао и одређивао. Баци ли се оишти поглед на све напомене, које смо до сада изнели, видеће се, да је ово огромно дело пуно нетачности и контрадикцпје, несређепости, пепотпуноств и грешака. Све, да је ппсац и вољан исправити грешке и нетачности, ипак онаква класификација и несређеност не може остати. Ово дело морало би се из основа прерадити. Према томе, мишљења сам, да „Ботаничар* овакав, какав је сада, не може се препоручити, да се откупи и штампа о државном трошку. Главном Просветном Савету благодаран на поверењу 20. децембра 1894. Ст. Т. Јакшић у Београду про<»есор РеФерат г. Јурпшића гласп: Главном Просветном Савету. Још у току 1891. године прочитао сам и прегледао састав под натписом „Ботаничар", који ми је спис Главни Просветни Савет пзволео нослати на оцену. Своје мишљење о научној вредности као н о саставу самога списа поднео сам Просветном Савету, а преко његовог деловође, првнх дана месеца јануара 1892. год.(види 510. састанак Просв. Савета, који је држат 5. Фебруара 1892. г., у Просветном Гласнику 1892 год. стр. 342). Тај мој реФерат о „Ботаничару" од г. К. Црногорца стајао је у канцеларијп Просветног Савета све до 10. новембра 1892. год., кога дана ми је враћен заједно са рукоцисом г. К. Црногорца, јер је он од Просветног Савета био добио натраг свој рукопис те да у њему учини извесне поправке. И, писац је доиста учинио неке, алп незнатне, поправке у своме рукопису, а према напоменама у моме реФерату. Према томе „Ботанпчар" је у целини остао н даље онакав какав је био и први пут поднет. Једино рукопис је сада постао знатно већи, јер је писац додао још по неке одељке и органограФију, те сада износи више од 526 писаних табака, колико је први пут имао. И ако дакле „Ботаничар" од 10. новембра 1892. год. по садржини и обради није измењен, ја

сам и опет по неке одељке прочптавао, те сам се тако још боље уверио о свему ономе што сам рекао о вредности тога састава у моме реФерату од 1891. год. Према ономе шго ћу доцније изложити мпшљења сам: да се „Ботаничар" не откуиљује од аисца и да се не аечата о државном трошку, јер овакав, како је израђен, не може иодмирити никакву иотребу. А не би се могао ни поправити овај састав, јер бн писац прво требао да прикупи све биљке које у Србији дивље расту, да их добро одреди и тачно проучп, па пстом онда да приступи описивању појединих биљака, али на другим, новијим и научнијим основима, а према сувременом развитку систематике. * Биљке, које у С-рбији дивље расту, систематски су описате на српском језику у овим делима: 1. Флора кнежевине Србије од д-ра Ј. Панчића; 2. Додатак Флори кнеж. Србије , , „ 3. Флора окол. Беог. I—VI изд. „ „ „ 4. Шумско дрв. и шибље у Срб. „ „ „ 5. Флора околине Ниша од ^Ј,-ра С. Петровића 6. Додат. Флори окол. Ниша „ „ » 7. Ромондпје у Србији „ » ,, ит.д. Сви ти списи морају служити као полазна тачка ономе, који жели да се што боље и свестраније упозна са Флором Краљевиие Србије, која још није темељито проучена и испитана. И Панчић и д-р Петровић описивали су врло пажљиво н тачно све оне биљке, које су они нашли да дрвље расту у гранпцама наше државе. А у почетку својих Флора они нам дају аналптичан преглед родова удешен по Линејевој системи. Разлике између појединих а сличних родова истакнуте су у најглавнијим обележјима по Л.амарковој дихотомној методи. — У другом одељку поменутих Флора поређане су Фамилије једна за другом по Декандоловој смстеми. Прва је Фамилија Капипси1асеае а последња бгаттеае из Фанерогамних биљака. У овом одељку поменутпх Флора, иошто се опише Фамплпја, оида се ређају сви родовп из те Фамилије, један за другим, са свима оним специјама које су у Србијн нађене. За тим, Панчић, по опису рода, описује у кратко све Феле из тога рода које код нас расту, и то Л.амарковим рачвањем, те нас тако доводи до одредбе оне пнднвидуе, коју пред собом имамо. А д-р С. Петровић после оппса Фамилије ставља аналитичан преглед свију родова из те Фамилије, опет по Лдмарковој дпхотомијп, па онда сваки род засебно описује и ставља аналитичан преглед специја из тога рода. Поједине Феле, које су сродније међу собом, скупља он у оделите секције и онда тек оиисује доста опширно сваку Фелу.