Просветни гласник

38

Дакле обојида описују Феле из једнога рода једну за другом, па ма их имало и 50 на броју. А родове опет, који образују једну Фамшшју, описују један за другим по њиховој блискости а под том Фамилијом. Овакав начин излагања налази се и у свима бољим европским Флорама. А све је то прегледно и лепо систематски изложено, јер је тај начин до краја изведен. „Ботаничар" није израђен ни по једном од ова два начина ппсања Флора. Јер је се наш пи сац негде служио Панчићевим а негде Петровпћевим начином излагања и описивања поједииих Фела, али ни један није усвојио нити кроз део свој састав извео. У досадашњим нашим Флорама описате су и васкуларне криптогаме. А у „Ботаничару нема нн помена о њима, већ су само Фанерогамне биљке описивате, и оне су подељене на ових пет „раздељака": 1. Ро1уреШае, 2. МопореШае; 3. Перигонске биљке; 4. Биљке диклинијске и 5. СотроеИае." Деоба Фанерогамних биљака у оваке групе је погрешна. 0 описивању фамилија може се рећи да нема ни трага. А Фамилије су поређане једна за другом без икаквог систематског реда. Из овога списа нико не може дознати која је Фамилија биљака најсавршенија а која опет најнесавршенпја. — Родови нису пажљиво и тачно поређани по Линејевој системи, а оиет родови из једне исте Фамилије описати су у различитим „раздељцима", или у истом раздељку, али су тако размештени, да је врло тешко дознати који род спада у коју Фамилију. Феле, што образују један род, нису по сродности скупљене у секције, нити су све једна за другом описате на једном месту а после описа њиховог рода. А то све чини да нам „ Ботаничар" и не даје никаквог систематског знања у иознавању и разређивапу биља. Флоре, које имамо, куд и камо су боље, научније п систематичније израђене од „Ботаничара". * У описивању биљака налази се погрешака од сваке руке. А ради јаснијег прегледа тих сваковрсних погрешака, којима кипти овај састав, ја сам своје напомене о њима поделио у неколике одељке. 1. И писац „Ботаничара" употребио је Ламарково дихотомно рачвање нри одредбн биљака, али на много места та дихотомија нпје изведеиа. Тако под бројем 45 1 (у „Ботаничару") описује 9 специја из рода Сапјаттае и х ) Бројеви, које овде напред имшсујем, иадазе се у „Ђотаничару« с леве етране рукониса. просветни гдасник 1895.

све их је поређао једну за другом, и ако нигде није дао њихов аналитичан преглед. Ако желимо ма коју снецију из тога рода да одредимо, ми морамо свих девет описа прочитати, на се из нова вратити и читати оиисе, док не наиђемо на онај који се подудара са нашом биљком. Ту дакле нигде нема дихотомије, као што је има у Флори Панчићевој или Петровићевој. Под бр. 64. Плод: Љушчица, непуцајућа, са 1 или више пресјека, у сваком по 1 семка: пресјецп (по 1 или 2) поређани једно врз друго 63." А раније је узет број 63 и под њим су описате биљке, које имају плод љуску. Под бр., 78. Љушчица тврда, јајаста или округласта, непуцајућа са 1 —2 пресјека ■ • • -70." Овај број 78 упућује нас на број 70, који је с десне стране, а тај је број 70 за читав табак раније употребљен. И кад се повратимо том броју 70, он ће нас опет довести на број 73, који нас понова враћа на 70 и т. д. Под бр. 800. У првој рачви описат је Тп§1осћт раШвхге Б. пз Фамилије Јипса§теае Шсћ. А под истим бројем, у другој рачви, описата је ВеИеуаНа раПепз У1з. из Фамилије БШасеае ВС. На доста места један се број рачва у 3, 4 на и 5 грана, а тога у правој дихотомној методи не само да не сме, већ и не може бити, јер ту онда нема више дихотомије. 2. • Има места где је привидно стављена дихогомија, али она није узета и изведена ио једном и пстом биљном карактеру. Тако: Под бр. 31....Жиг шиљаст илп затубаст или урезан-двоуснат . 32 Под бр., 33. Жиг затубаст или урезан-двоуснат 34" Овим је речено једно и исто, а одводи нас на два различна броја. А хтела се истаћи ра? злика између разних родова, и то по једном биљном обележју. Под бр. 61. Љуска мање више 4 ћошкаста • • 63 Љуска ваљкаста или с обе стране бритка 62 Под бр. 62. Љуска ваљкаста или четврста • • Под бр. 63. Љуска 4 ћошкаста, ретко спљоштена" Овиме није никаква разлика по љусци истакнута. А тиме су баш, сем других обележја, ц растављена два рода један од другога, који су у нас знатно застуиљени, а то су 31бутћпит и Егубшшт. Под бр. 76. Љушчица спљоштена са 1 или 2 пресјека 77 б