Просветни гласник

1'АДЊА ГЛАВНОГА ПГОСВЕТНОГ САВЕТА

вице сдожено са 4—8 цветова; чагиа има оздо осате љусие-, крун. окрајак с доње стране угаситије црвено."

исиод чагие сужене у дуге осе, које стижу висину чаше; цвеће виђено по 4—8 цветова у главицу збивених и т. д.

Д-р Панчић 1874 г. пише у Флори кнеж. Србије : „Цветне главице сложене из много цветова, сваки цвет подбочен својим особенпм омотачем, крунице цевасте, ободом 5 деле, перница сложена из кратких чекиња, кашто у доњем крају у венац сраслих; дуговечне биљке цвећа беличастог или плаветног и лишћа перасто дељеног или целог ободом бодљавог."

Г. К Црногорац 1890 г. у таничару." „Чаша општа стоји као омотач испод цветних главица, које су састављене од главичнца, окружених омотачем, који је споља састављен од чекиња а даље унутра од кобиличастих заоштрљених листића; — прашнице (5) срасле у 1 цев; — цвеће беличасто или плаветно ; — лишће перасто дељено или цело, ободом бодљаво."

Да покажемо како писац „Ботаничара" произвољно излаже карактере појединих родова упоредићемо овде опис рода Есћторз са описом у Панчићевој и Пегровићеаој Флори. „Бо-

Такав је и оиис биљке МенуапШез М1оНа1а Б. под бројем 435, који у врло великој множини расте на Висини, а у „Ботаничару" се ова локалност и не помиње- — Тако исто под 437 опис је рогобатан. — А опис биљке АггћепапШегит е1аИив М. К. у „Ботаничару" (број 694) јекуд и камо изостао иза описа те биљке у Панчићевој Флори. Али од свију описа у овоме саставу најинтересантнији је онај под бројем 869, којим се описује орах врло опширно, али не Флористичкиј и научно. 6. Многи описи биљака у овом саставу не само да нису јасно и научно изведени, већ су н нетачни. Тако: под бројем 63 д) није тачно описат Егузшшп сотаШт Рапс. (а не Е. соттаШт Рапс.) Под бр. 86 описата је АеЉ1опета захаШе Е.. Бг. као дуговечна биљка. Међу тим, ко је ту биљку макар један пут узабрао, знаће да је она једногодишња биљка. Оваких грешака има иовише у овом саставу. Нод бр. 88 „Љуска или љушчица на оделитој петељци извад плодника, овална, спљоштена. Бипапа Е." Овај је став, као и други под тим бројем, нетачан. По Л.инеју је јасно, које биљке имају љуску а које љушчицу. А међу биљке које имају плод љушчицу спада и Еипапа па и ВегШгоа шсапа ВС. (а не ЕагзеШ. Род ЕагзеШ састављају 3 Феле, од којих у Србији ни једна не расте). Под бр. 98. б) описата је доста опширно Сосћ1е-

Д-р С. Петровић 1882 г. у Флори окол. Ниша. „Цветне су главице многобројне и на општој су ложи скупљене у округлу главпцу, подбочену општим омотачем; а саме цветне главице такође су окружене омотачем, који је споља састављен од чекиња, а даље унугра од кобиличастих и заоштрљених листића. Круница је правилна, цилиндрична и подељена на 5 крижака. Прашнице су при основи здуљене у репељак, који је обично брадат. Ахенија је здуљена, готово обла и често длакава Перница је састављена од чекиња више или мање раширених, слободних или спојених." апа Агшогат I.., а та биљка у Србији не расте. А само је са 8 речи описат рен (Сосћ1еапа тасгосагра Ж. К.) који код нас расте у Макишу, на Циганлији, око Засавице, Битве, Јереза и т, д. Под бр. 102. У опису вриска (СаНипа ти1§апз 8аЦзћ.) стоји „круница изгледа двојна или дупла", а требало је рећи: врисак има 4 чашпчина и 4 крунична листића, који су једнако обојени. За тим непотребан је онај синоним Епса тн1§апз Б. Под бр. 103 „Паразита без лишћа Моно<л'ора Е." Ова биљка има лигиЛа, само је оно на љуспе сведено. Под бр. 114 описује род А1зше под д) А. уегпа Ваг11. (не Б.)Од овеФеле наводи наш писац а под „НЗ" као варијетете: А. асиИреШа Во188. и А1. ћ!гзи!а Ееп21., и то без икаквог описа или бар напомене за што их сматра за варијетете. Међу тим Еепхе1- ова биљка А. Мгзи1;а је добра специја, па ју је као такву требало и описати. Под бр. 116. При описивању Вегћепз ти1дапз Б. наш писац вели: „круница са 6 прашника, при дну са 2 жљездице или медника." По овоме може се мислити да у круници има свега 2 жљездице. А то није истина. Јер и Панчић, по чпјим је делпма овај састав рађен, пише о томе овако : „круница 6 пера, сваки листић са два медника при основи." А тако вели и д-р С. Петровић у својој Флори окол. Ннша. Па тако је