Просветни гласник

ШКОДСКН ЛЕТОИИС

49

Оком су — у последње време — допринеле и чешће промепе у наставничком особљу. Кад се на пр. за две школске године промене четири управите^а, а поред тога се и другп наставницп премештају, онда не може бпта ни добре управе, ни правилне наставе, ни добре дисдипдине у шкоди. Тако се може разуметп, за што ове шкодске године по некп новп наставник није довршно свој предмет по програму, за што је просечни успех ученика једва добар (што ће се потврдпти и извештајем савета те шкоде), за што дисциндина ниЈе бида најбоља (особито похођење шкоде и цркве), н за што има неједнакости н погрешака у вођењу шкодске администрације (особито у погдеду на свођење пзостанака и завођење оцена). Шкодска зграда доста је добра за садашње прпдике. Бибдиотекаи кабинети добро су снабдевени, само би требадо побринути се о том, да се п ученпци више сдуже бибдиотеком. Из горњих напомена може се видети, како би се овај завод могао поправити. Пре свега треба подићи шкоду опет на четири разреда. После, треба се постарати о матерпјалном обезбеђењу ученика, било се на ново заведе интернат о државном трошку, нли да се примају у шкоду већим делом они ученици, који се могу сами издржаватп, а сиромашним ученицима да се даје државно благодејање, иу тако, да се опо даје за целу годину и за цедо време учења, а не само за поједина тромесечја. оа тим, треба пазити на то, да буде што више сталности и непрекидности у настави и што више надзора над понашањем и владањем ученика у шкоди и ван шкоде. Најпосде, треба укдањати све, што би могдо сметати правидном раду ове школе, која је — без сумње потребна, и која је већ до сад доста помогла, те се раширила ппсменост у народу. Време од 24 године довољио је, да се може оценити, да ди је овај завод корисган нди нпје, II да ди га, према томе, треба и даље одржавати или га треба укинути. Ја сам своје уверење о том већ исказао, и јамислим, дагрешеони, којнсвоје негодовање према учитељима основних школа иреносе и на Учитељску Школу, јер ова шкода, као ц свака друга, ради по прописаном наставном плану н но одређеним програмима, а у њима нема ништа, што би бидо нротивно државним законима, и у шкоди нема (и не сме бити) ни једнога наставннка, који би предавао иди иначе говорио нешто, што се не би сдагало са закоиом. Учитељска Школа дужна је да даје стручну спрему будућим учитељима основнпх школа, и она је то до сад чпнпла у довољној мери, јер учитељи, који су свршиди ову просвктви гласник 1895.

школу, признати су у опште као спремни и способнп учитељи: а ако они, доцније, не врше своје дужности, како треба, онда ту није кривица до Учитељ. Школе, него највише до надзорне власти, која преко године њпхов рад никако и не надгледа, јер код нас још нема сталнога стручнога надзора над осповнпм шкодама. Не би било корнсно, кад би се ова Учитељска Школа спојила с оном у Нишу (према измени закона од 1886. год.), јер нама треба бар још толико учптеља, кодпко их сад има, па да се приближно може известп обавезно основно школовање, као што је то законом предвиђено. Кад Швајцарска, која има 3 милиона становннка, има 37 учнтељ. школа, (24 мушке и 13 женских), онда за Србију, која има близу 2 1 /^ мидиона становника, за цедо неће бити много 2 учитељске школе. На иослетку да поменем п то, да не би било корнсно ни премештање шкоде у друго које место, изузев тај случај, ако би се онет завео интернат, јер у мањем месту ученици не би могли наћи добрих станова, и ту не би имади придике, да се и ван школе образују онако као у српској престоници; а ово је важно нарочито за оие ученике, који долазе пз других српских области, у којима ће оии, као српски учитељи, ширити нацпоналне идеје. Такво је моје мишљење о Београдској Учитељској Шкодп, коју ја и без овогодишњега надзора са свпм добро нознајем, јер сам у њој 18 година служно као проФесор н као управптељ. Службено. 8. јула 1894. год. у Београду. Понизви Д -р Вој. Бакић с. р. овогодишњи надзорвик за Београдеку Учит. Школу. III Извештај изаоланика и надзорника у I беогр. гимназије, г. д-ра Јов. Туромана, професора Вел. Школе: Господине, У које је дане испит зредости у 1. београдској гимназији држан, колико је ученика испиту приступило, с каквим су успехом испит свршиди, о томе и у опште о целом току испита већ Вас је без сумње изветио управитељ гимназијски, г. Ловчевић. Мени нека је допуштено учинпти само неке напомене на сам начин испитивања, п то усменог. При овом испитивању по неки је иитач смео с ума, да псппт инје уједно настава, па се много упдетао у одговарања ученнчка, те својим примедбамв и поукама испит много задржавао. 7