Просветни гласник
ПРОСВЕТНИ
ковчежић
59
да је образовање једини начин да милијуни руског народа изађу пз умне ограничености, он се записа 1860. год. у добровољне наставнике оне велике недељне школе, што беше на шлислбуршком путу. Ту се учило око 800 ђака под упутством неких 70 учитеља. »Нама је задатак, говорио је он, да их научимо само читати и писати, па ће већ то повући за собом важне последице. Научивши једног, научићемо тим начпном читав пород његов, јер писмен отац неће трпети да су му деца неписмена, а кад је човек писмен, наћи ће пут сам себи." Обазрев се око себе, Помјаловски је увидео да интелигенција, ширилац нових идеја, не стоји на висини свог позива, да већина „нових људи к , које ће Тургењев замало крстити именом нихилиста, папагајски понавља разне звучне изразе, заносећи се из моде оним, чему не разуме ни смисла ни значаја. „И међу књижевницима, говораше он једном свом пријатељу, има страшних, ординарних будала... Зашто су главе у тих људи тако чудновато удешене? Истина им лежи под носом, боде их у очи, а они је брижљиво обилазе, тражећи: неће ли суштина тамо бити ? Скупе се и почну говорити на задан темат : хајд, веле, да претресамо питање о еманципацији женскиња; и претресају га, и одмах се види да већина понавља само празне речи. Сви они вуку на разне стране, сви се грде и готови су појести једни друге... Гадно!" Кад таких беше међу онима, који су се пером требали борити за нове идеје, тумачећи их и ширећи, каквих је тек морало бити међу следбеницима њиховим ! Ево, па судите. Код Черевањина пију „млади људи". Сви су добро угрејани. — Русија је на лажном путу! виче неки политичар. — Узмите Енглеску за пример! прекида га други. — Боље бп било Германију, земљу философије, ноче неки Хеглов ученик, сух и бескрајно дугачак. — Одлази до врага! упадају му у реч остали. Ј ерманију —- земљу кобасичара! Њима свима треба њушке поразбијати. Германија је велика пивара у Јевропи. — А Русија је крчма. — И ти си пијан! — Па шта ? — Ако хоћеш да си доследан, иди с Хеглом до врага. — Аја! Мужик је све наше уздање. Ослободите сељака, па ће он коракнути !
— А дотле, шта да се ради ? — Ништа! — Нек ти је на здравље ! — Молим за реч, викну оФицир, јуначина по изгледу. Слушајте искусна човека. 'Кутите и пазите! Све заћута. — Предлажем да се одмах. здруженом снагом, приреди скандалисим. — Какав, какав ? —* Да испребијамо кости првом човеку ког сретнемо. — Зашто ? Онако ! Скандалисим би одбачен већином гласова. Молотов у чуду пита Черевањина, шта ће бити с тим људима доцније, кад их живот натера да озбиљније погледају на свет, шта ће бити с убеђењима њиховим ? — Па зар су то убеђења ? одговара му пријатељ. — Они су просто нагазили. Воља им је грло дерати и деру га. Предложи ма кому од њих чиновничко место, па ћеш видети да ће одмах бацити убеђења на страну, а доцније ће се правдати, како га је гадна стварност придавила, како га је средина зајела! Каква средина, кад је он труле природе! Њихови идеалп су књижни, па пливају по њима као зејтин на води. Ништа од њих неће бити. То су водени либерали! Бар да су два три сељака научили читати ! Ни говорити нс знају, а камо ли кога убедити. А кад коЈега власт ухвати, подавије реп, поплаши се, плаче и Богу се моли, не поимајући откуд та напаст на њ. Ако га другови нађу тако збуњена, па му се стану подсмевати, начини се луд и без зазора од савести своје одговара им : „Ах, господо, не смејте ^е, и сам знадем да сам глуп. Шта ћете кад ми Бог није ума дао. (< Лаже обешењак. Он није ни мало глуп, већ просто неће да мућне главом и да буде начисто, чему верује, а чему не верује. На Помјаловског то је дејствовало врло рђаво. ВидеЈш да и у животу влада бурса, да се и ту буба и понавља што се не разуме, он поче очајавати. Он је слутио да ће се покрет шездесетих година највише изјаловити баш због тог олоша, који је чинио већину напредне војске, и то га је болело. Разочараност беше прави узрок пропасти његовој; то је коначно дало маха пијанству да га погуби. И друге околности помагаху тој гадној, у бурси запаћеној страсти да се развије у њему. У семинарнји он је пио из очајања, из дуга времена или 8*