Просветни гласник

радња главнога просветног саввта

139

ннх шкода, јер је препуна погрешака у српском језику, како у граматичким облпдима и сннтакси, тако п у пнтерпункцији. Сие погрешке обедежио сам у самој књизи, те их с тога пећу ређати на овом месту. 28. децембра 1894. г. У Београду. Главном Нросветном Савету понизан Дам. Јосић С. Р, Саветје одлучио: да се ова књпжпца не може примптп за оно за што је понуђена. Г. Јоснћу, као реФеренту, одређен је хонорар у двадесет (20) днн. УП. Нрочитан је заједнички реФераг г. г. Николе ТрпФуновића, Атанаспја Поповпћа, ЈоспФаМарпнковића п Ст. Мокрањца о ,, Црквенским аесмама", које су ставнли у ноте г. г. Жпв. Бранковић и Војћех Шистек. РеФерат гласн: Главном Просветном Савету. Према акту Просветног Савета од 4. марта о. год., СБр. 18., потписатој комиспји част мп је саопштити: Да су дело г. Бранковића п Шпстека оценпли из компсије два стручњака (музичара), и нашлн га као посве неупотребљиво, јерјерађено без пкакве критпке и система. У њему пма тако канпталних погрешака у мелодији, тексту п начину бележења мелодије, да се са тим погрешкама пе може уџбеник никако одобритп. На питања, која је Главни Просветни Савет поставио, част нам је одговорити, и то на ирво питање: Шта је све ио овоме иитању рађено у нас? У нас су, ночињући од Корпелнја Станковића, многп нокушавали да наше црквене мелодије белеље нотама, и има доста штампаних дела за 4 гласа, за 2 гласа па и за један само глас. Комисија неће да о свакоме делу посебице даде свој крптички суд, али ће да констатује Факт: Нико од досадањих скупљача црквених мелодија није добио озбиљна следбеника, већје свакн, бележећи мелодију, како ју је чуо или занамтио, а без нкаква критеријума и коментара, износно локално нојање, па п то је било музички готово увек некоректно, и по томе се сви међу собом разликују, ма да су бележилп једне и исте песме. Сваки од њих вели „тако се у народу пева", сваки претендује на изворност и тачност, а ми не знамо, коме

да прпзнамо то. Један каже „тако се у Карловцпма пева", други онет ,тако у Београду", трећи — „тако у Новоме Саду\ четврти — „тако у манастпрпма" и т. али којеје пр&во п које ваља усвојити, — то шшо не доказује. Јер ппко ппје критИчкп проучио наше појање, нпко се није потрудио да упоређујућп нађе у нашему појању закона, те Да га — на научној основп — утврди и да каже: ^овако се мора иевати" а нс — „ОвакО се пева." У народнојје мелодпјп вдше него у пародпој песмп остављено поље иеааЧнма да ноједпна места пзмењују Према своме укусу п нахођењу. Поред тога, наше народио појаЉе, које има веЛпкога ослонца на оријенталне мелодије, Нретрпано је орнаментиком. Певачп кнге мелодију, свакп па свој начин, — а скунљачи, ие имавшИ поуздане руке ни капаццтет једиога Вука, ие умедоше да одвоје истнпито од лажпога, те не могоше пп да утврде народно појање, нптн да стеку следбеника. Према овоме, одговор је па постављено питање: Сва досадања штамиана дела ове врсте могу се сматрати само као иокушаји са леиом намером, али ни једно (не изузимајуКи ни Корнелија) не носи на себи ааат строге критике и система, те ио томе гвојим саставом не гарантују солидност да бисмо их могли и морали иризнати као коректна. На друго питање: Је ли овај иравац уоиште ирактичан? комиспја се сложила, да : Досадањн начин н нпсања и учења црквених песама није подесан ни пракгнч ш већ и ио својој прпмитивности, а још вшне, што се види да нема никаквога нанретка у појању. По нашим црквамапоје се — ако се у опште врло мало регулисана дерњава појањем може назватн — како којп хоће н како којп уме. Нпгде никакве правилности нн јединства, а о лепоти ни трага. Међу тим наша црква, по начину својега уређења, упућена је само на вокалну музику (без инструменталне пратње). А ова, да би одговарала узвпшеноме задатку — сазидавању релнгпозних осећаја — мора бнтн лепа, чиста, — уз то ваља да стоји на ступњу савремене музичке културе, а да се не коси са основима народних црквених мелодија. Зато је потребно да се црквено појање бележп и учп са утврђеннм знацима (нотама), јер је само овај начин поуздан да се оствари јединство у иојању ио нашим црквама, а тако исто и жељена леиота. Да би се ово постигло , слободнп смо предложити :