Просветни гласник

226

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

да сам могао благовремено стићи у Шабац, те 1. јуна предузети руковођење рада на испиту зрелости. Све ове стављеве ми иалоге по могућству извршио сам у току од 21 дана, тако да сам се с пута вратио 22. јуна т. г. 0 свпм тим пословима част ми је поднети г. Министру следећп пзвештај: I. У очи дана почетка пспита зрелоети обратио сам се директору те гимназије, којп мп је сва потребна обавештења дао о припремама за испит зрелости. Нашао сам, да су ове припреме према правилима о испиту зрелости од 1892. г. и накнадно издатим допунама ових иравила — прописно пзвршене. Као председник испитног одбора руководио сам рад на исппту зрелости, пазећп строго да се одредбе изложене у поменутим правилима и донунама тачно испуњавају. Могу констатовати, да је рад текао у најбољем реду и да су ове одредбе до најмањих појединости тачно испуњене тако, да нпсам нашао за потребно да се ма каква иапомена споредне природе у испитни записник стави, Просечан уснех је задовољавајући. Налазим, да су ирииравннцп показали на писменом испиту у првоме реду врло добар успех из математпке и српскога језика, за тим из латинског. Успех у живим језицима налазим, да код већег дела приправника није задовољавајуКи, нарочито из Француског језика. На усменом исииту уверио сам се о оном, што сам већ сазнао на лисменом. Приправницп су и на овоме показали довољно спгурнога знања пз горепоменутих иредмета по истоме реду: из математике, српског и латинског језика. Из живих језика били су и овде доста слаби, поглавито из Француског. Оцене дате из овихјезика впше су релатпвне него апсолутне. На усменом исииту сем поменутих предмета веома пада у очи знатан успех из Историје са ГеограФијом, а са успехом из Физике сам такође задовољан. Уопште дакле може се узети, да су приправници показалн онолико знања из иојединих испитних предмета, колпко се према одредбама правила о исппту зрелостп од њих тражи и то у толико јакој мерп, да је код три четвртине ирннравника у општем резултату успех одличан н врло добар, а тек код једне четвртнне само добар. Релативно незнатан успех из језпка потнче једнно из доста слабе наставе. Зашто је пак ова овакова изложићу у II одељку овог пзвештаја. На тачку под 2. б) упутства имам да одговорим: да налазим, да су приправници заиста до-

: стигли ону меру опште образованости и стунањ умне зрелости, да могу с успехом наставнти своје научно образовање у В. Школи или универсптету. Овај уснех но моме мишљењу нотиче из два узрока: једно, у што сам несумњнво уверен, да је настава данас куд и камо боља, него што ,је за мога ђаковања била, како по потпунијем н рационалнпјем ггрограму њеном, тако и по наставннчким снагама, које данас много више стоје него оне пређашњпх времена, у чему је заиста очевидан корак у напредовању учпњен — п друго, што је ова генерација свакада п у ранијим годипама била добра, а у овој школској годпнп и најјача, н што је велнки део прпправника доста *јаке ирнродне интелигенције. II Кад су прилике допуштале за време испига зрелости, а поглавпто за 4—5 дапа после овога, вршио сам надзор у шабачкој гпмназијп: нрнсуствовао сам испитима, који су се тих дана вршили; разгледао збирке и библиотеку; контролисао вршење админпстрације школске; обавештавао се о школској дпсциплини ; разматрао да лп има потребне удобности и пазио, у којој се мери чистоћа школе обдржава; разгледао зграде, у које је завод смештен п у ком се стању оне налазе. У смислу датих ми упутстава част мп је г. Мцнистре поднетп Вам о овоме заводу следећп пзвештај : У горепоменутом времену прпсуствовао сам годишњпм испптима, којих је било око тридесет, бавећп се према приликама где дуже а где краће време. Запазио сам, да се настава из нрироднпх наука, Историје, ГеограФије, Српскога језика, Математике, Геометрије, Науке Хрпшћанске и живих језика (немачког) врши по програму, а да је успех делимично где јачп где слабији, како у коме разреду иаи генерацији. На успех шгетно утиче то, што нема ироиисаних уџбеника за све иредмете, те су неки наставници иринуђени да своје предмете диктују. Према томе прека је потреба да се потребни уџбеницп што скорије — извесним путем — спреме и штамиају. Добит би тада била и у томе што би настава, нарочпто у предметпма који се у току више година предају, била континуивнија, п што би се тим начпном целокунна настава довела у бољу хармонију, те бц се и у целини показао пзвеспо бољп успех. Кад буде дакле овпх уџбеника — којн ће разуме се у потребноме обпму за дотпчни број часова и дотичне разреде бити разрађени — лако би било увести и неку врсту контроле , бпло од стране директора било пначе, те пазити, да се по неком детаљном програму предавања и тумачења