Просветни гласник

НЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКНХ НАДЗОРНИКА

по тако утврђеним уџбеннцнма врше равномерно, те да ова не буду из нонекнх одељака сувише опширна, из других пак врло скучена. Из неких предмета, за које има уџбеника, прнметио сам знатан успех поглавпто из Математике; из Хемије пак, и ако постоји уџбеник, нисам бпо потнуно задовољан. Мени се чини да је ту узрок сам уџбеник (М. Петровића), и ако изгдеда мали по обиму, да је сувише збијен и да се од ученика у тим годинама (IV разред) сувише захтева. За постигнуће потпуипјег успеха и хармонпје у наставн ваљало би избегавати и честс тсремештање наставнцка , јер је очевидно да ово може штетно да утиче на успеху настави, нарочитојош ако се ово врши у току школске годнне. У језшџша — немачком, а нарочито Француском, опажам незнатан успех. Моје је уверење, да се на ове језике треба већа пажња да обрати него што је то до сад чнњено. Што су ови језпци обухваћени и писменпм п усменнм испнтом зрелостп мисдим да је веома оправдано, јер држим да је то учињено за то, да бн се приправнпци, дошав на Вед. Шкоду и спремајући се за више стручно образовање, могди богатом стручном дитературом једнога од језнка да служе, те да тим путем накнаде оно у чему наша дитература осетно оскудева. Да би дакле успех из језика био у сразмери према важности која нм се оправдано даје, налазим, дакде, да би ове требало стручни наставници, а не учитељи — иди други наставнпцп — поред својих стручних предмета узгред, да предају. Требадо би дакле имати образоване стручне наставнике. Мислим да би се ово постигдо тиме, кад би се одабралинаши свршени великошкодци, који су оддично свршили историско-филолошки Факудтет, п посдади једни у Немачку, други у Француску, да тамо изуче Фидолошке одсеке познатијих бољих универзитета. Напред сам поменуо да се неуспех јавља код ведпког броја ученика тек у понекојнм разредима. Тај неуснех није из нојединих предмета, него може се рећп готово из свију предмета п то у огромном размеру. Кодико сам могао разабрати, узрок дежи у томе, што су ти ученици у ранијим годинама безразложно пропуштанн у старнје разреде. Ове године и настава и дисципдина а и оцењивање успеха било је строжије, те пма случајева да је у неколико разреда испао резултат такав, да две трећнне ученика — а и више — које понавља нспите, које разреде. Ученици су у прошдим годинама — нарочито у некојим разредима — били врло разуздани. Кажњапање није било строго, па је и дисцинлина јако иопустила. За ову разузданост им:а врло каракте-

227

ристичних примера. Од почетка ове школске године (189314) предузете су озбиљно све дозвољене мере дисциплинске строгости да се овоме зду у школи доскочн, и у гоме се делом већ ове годнне показао приличан успех. Нарочита је пажња и строгост примењпвања према оваковим ученнцима при овим испитима, те ће пдуће школске године бити могућности да и дисциплина а поред ове и настава покаже повољнпје резудтате. Према раннјој дозволи угимназији пма велики број женскиња ученика (око V, од целокупног броја ученика). Један однајјачих раздога за примање женскиња мислим да је могао бити, да се код ученика (мушких) развије нека врста утакмице у учењу према женскпњу, поред раздога, да се и женскпњу да прнлика да своје умне подобностн развнје. Но п ово све по моме мишљењу није довољно да издржи противразлоге. Као најјачи је противраздог, што се, и ако не ујакој мери,негује нека врста симпатије мушких и женских ученика и то у правцу , који може да води у неморалност. Друго , на часовима због присутностн женскиња пажљивост ученика није свакад потпуна. Треће, женскпње је изложено сазнавању и слушању многог чега, што штетно на њихову чедност и моралност утпче. Ово долазп отуда, што огроман проценат ученива нема никаквог домаћег васпитања. За ово има небројено прпмера. Четврто, што се на женскпње не могу прииењивати за одговарајуће погрешке све оне казне, које се на мушкиње нриме. њују. Пети пак раздог могао би бити онај истп, који је и изазвао закључак, да наставници Више Женске Шкоде морају бити жењени. Ја верујем у часност и савесност мдађнх нежењеннх наставника а и у њихову решеност, да часно одговоре своме узвишеном наставничком позиву; ади могу да верујем и у ту могућност, да може по некоме наставнику да се деси, да поред све добре воље одржања на висини, покаже пли развије своју осетљиву — слабу страну, макар просто из неке природне инстнктивне галантерије, што све може да буде штетно и по наставу и днсцпплину и морад, а и по углед шкоде. И ако морам овом придиком констатовати Факт, да има врдо оддпчних ученица, које су често најодлпчнији ученици у но некпм разредима, пиак сам мишљења, да се у будуће обустави дозвола примања женскиња у гнмназију, те да се ова за свагда осдободи таквих евентуалности по горе поменутим разлозима — било од стране ученика бидо наставника. У замену за ту забрану држим, да би и корисније било да се установи једна иродужна жен-