Просветни гласник

230

ЛЕТОПИС

оваки су табаци у ову школу унесени без икакве контроле, п самовдасно ; 3. да се и на наставну и на васаитну страну ученица Више Женске Школе обрати много већа пажња него до сада. Ове ученице, које ће данас сутра бити кућанице, треба да имају много ширу наставу, према данашњем општем напретку наука, него што су је оне изнеле из оваке своје школе, треба да имају васпитање у толико оштрије, у колико су оне позване да се боре противу распуштености у грађанском и хришћанском моралу. А чиме ће ове ученице да се боре? Какво им је оружје за борбу дала садашња њихова школа? Школа им није дала науке у толикој мери, да би се на сунцу благотворних њених истина однеговао и окрепио дух њихов, како би могле чврстом вољом и непоколебљивпм поуздањем у себе стати на браник свега што је лепо, добро и право. Школа их није окрепила ни вером, „без које није могућно угодити Богу", јер многе ученице ове школе о прпнципима хришћанске етике и о догматичнпм истпнама своје вере готово ништа не знају. Нпсу оне криве. Од њих се више тражило да знају само библпјске приче и литурђпју, него ли начела вере и морала. (Чак се од њпх из литурђије тражпло да знају значење и тумачење „проскомидије, агнеца, 9 чпнова, просФоре, дискоса, дарка, ваздуха, астера" и т. д., што можда и многи свештенпк н богословац не би умео по значењу да протумачи.) Срце је дакле овпх ученцца остало пусто, јер су остале без вере, душа им је остала ташта, јер нису ушле ннти су могле ући у „Свјатаја свјатп" праве науке, која једина душу може да окрепп п расветли. Оне дакле са својом слабом спремом не могу улазити у борбу а да не подлегну. Па кад помпслимо, да рукама оваких ученица, бпло да буду учитељице било да буду домаћице, држава поверава судбину, срећу и напредак васколпког народа свога; онда човек мора да зебе за оне нараштаје, који ппсу били срећни да их стазом хрпшћанских п грађанских врлина поведе снгурна рука образоване и васпитане мајке и учитељице. С тога, господине Министре, пмам част обратити Вашу пажњу на ову школу и замолитп Вас, да се настави и васпитању ученица Више Женске Школе у целој земљи посвети што већа и највећа пажња и све из темеља да се измени, да се све уклонп што год постпгнЈ &у цпља буде стајадо на путу. То захтева будућност нашега народа и она љута борба, коју он пма да издржи на балканском тропољу. Срећном исходу ове борбе може довести

само образована и васпитана мати, образована и васпитана учитељица. 10. јула 1894. године у Београду. Ђ. Козарац с Р. управник држ. штампарије.

XI. Извештај г. Јосифа Пеци&а, начелника у пенсији, о Вишој Женској Школи у Крагујевцу. Госаодине Министре, Ио решењу г. Минпстра од 7. маја ове год., ПБр. 6543., иоходио сам Вишу Женску Школу у Крагујевду н пропратио, према даноме ми Упутству, све њезине годишње испите који су, по утврђеном раснореду, трајали од 8. до 27. јуна ове год., а тога дана су свршени. На свима тим испитпма, којпх је бпло бројно 31, бно сам присутан; само на испит из гимнастике нисам доспео због важнпјих послова у гимназији. Виша Женска Школа крагујевачка још је тако рећи нова установа, и ако већ има четири разреда и петом се нада; још јој много што шта недостаје, због чега управо не може самостадно ни да напредује. Она се до скора сматрала као женско одељење гимназије; сад то ннје више али, у главноме, још се није као што треба од ње отресла, н наследила је, на жалост, све готово њезине махне. Гимназија непрестанце позајмљује Вшној Женској Школи те ово те оно, па чак и старешину школе. Редовни проФесор гпмназије, г. Шплихал, за сад је управник Више Женске Школе. Мадајеовај избор, по моме дичном уверењу, врдо срећан, опет .је крајње време да се и овој и свакој другој неодређености и неаравилности, којих је у овом заводу иуно, једном за свагда учини крај, пошто од тога највише зависп живљи развитак, а што је најважнпје, и аукторитет те школе. Самосталност тако важне установе, као што је ова, јако утиче на озбиљност укупнога рада њезиног и на леп глас њезин, који мора имати. Према овоме што напред рекох, непосредно је потребно: 1. Да се за ову Вишу Женску Школу постави што пре сталан уиравник, који више неће бити проФесор гпмназнје; 2. Да се новоме управнику стави у дужност да одмах састави ново уређене, наставни илан и; арограм своје шкоде; 3. Да се тачно одреди арави задатак те шкоде, а не као досад да се не зна ништа на што је и