Просветни гласник

ПЗВЕШТАЈИ ИЗАСЛАНИКА НА ИС1ШТИМА

281

чему служи. Ова школа још нема ни своје уређење на ком стоји, ни свој научни план. Све опо на чему она данас постоји п по чему се управља, узето је пли из гимназије или из Више Женске Шко^е у Београду, која такође нема своје тачно оаредељење, и ако већ постоји преко 30 година. Било би врло штетно по нашу државу, а највише по васпитаннце крагујевачке Више Женске Школе, да она остане и даље у тако грозној неизвесности. С тога, ако се хоће да се та школа правилно развија и да донесе повољне резулгате у науди и друштвеноме моралу, мора јој се тачно назпачити аравац и круг рада на здравом и практичком темељу. По мом немеродавном мишљењу, имало би да се бира једно од трога: или да ова школа спрема, у српскоме духу, ваљане девојчпде за добре и образоване домаЛице; пли да се ту девојке ведбају за учитељице основних и приватних школа; или, на послетку, да даје девојкама општу (гимназијску) спрему за више стручно образовање, на прилику университетско. Из овога треба изабратп што је најпрактичније за нашу потребу. Овако та школа постоји бесправно и без икаква значаја, као оно тида на грани. Прека је данас потреба рашчистптп и средитп ово најглавније питаље, па поћи даље п према том све остало удешавати. А докле се то не реши, у питању је и сам опстанак њезин, а о успеху не треба ни говорити. Ако се г.Министар одлучи да прими овај мој предлог за основу свог даљег рада, готов сам, у свако доба, казати му и мој суд у том погледу. Ово сам сматрао за најпречу дужност да представим г Министру, и то колико у интересу саме школе о којој је реч, толико и у интересу лпчнога обавештења његовога, јер је тако право стање те школе. Сад је нареду да пређем и на поједине тачке Упутства. Почињем с првом. Усаех у наукама у Вишој Женској Школи уопште је добар. Бољи се не може ни замислити према оном што је већ речено. Најбољи успех највише зависи од иителигентности и начина предавања радних снага. У овој је школи, сем управнпка и једног наставника, махом женскиње, и то младо и ново. Као таквоме нпје лако уписати У грех, ако још нема јаче — интензпвније — знање и више педагошке извеџбаности. То ће тек доћп временом после многога читања и дужега искуства, а и поред добре воље и изврснога прилежања, јер то су верни пратиоди и помагачи одличних наст^вника. У осталом, ја мислим да би радп сваке

спгурности најнрактичније било све научне предмете новерити вредним и уреднпм наставнидпма : гимназије или иваче; а садашње наставниде упутпти да се уз њнх уче и спремају да с временом могу н саме предавати по коју лакшу дисциплпну. Тед н аоредак је у овој школи најпохвалннји. То принада највише старешини школском. Желети би бпло имати таквих старешнна бар у већпни наших средњих школа. Што се тнче уџбеника, не разликују се од оних у паралелним разредима гимназија; а о њима ћу говорити у гпмназијском извештају. Овде само укратко могу напоменути: да и у овоме заводу има којекаквих уцбеника, ама која ваЈда од таких. И овде је страшна оскудица у добрим ручнпм књигама. И ово је такође једна од најтежих брига, која пада на терет највишој просветној управи. Виша Женска Шкода још нема својпх потпуних збирака и научних кабинета , пошто је још жива, а оно што има, то је у маломе, и добро је и све у своме реду. Библиотеке за стручну спрему такође нема. Оно мало књига што има, то је на угледноме месту; али то још није никаква библиотека. Администрацију школску врши сасвим савесно управнпк, тако да би многпма могао послужити за углед. Школска зграда са окућиштем чиста је и у најбољем реду. Учнонице нису бог зна како простране, али за садашњп број ученица подносе. Плац на коме је школа, простран је и излазп и на другу улицу. И на тој страни имају неке трошније зграде, које се могу поправити за учионпце, ако се отворп пети разред, или ако буде било паралелнпх раЗреда. 0 истој згради већ је бпла ранпје реч и у другом акту. Ако се ова школа преуредп на предложени начпн и постане ирава школа за васпптање и образовање младих Шумадинака, онда садашње зграде које стоје на расположењу, не би биле довољне. У том случају морала би се подићи нова зграда на средпни плаца по примеру угледних пансионата у другим државама. Може бити да се данас о томе и не мисли, али је и то журна потреба за српске матере и српску државу. С тим закључујем. Утисак који је Виша Женска Школа учннила на ме, и пријатан је п еабаван. Прнјатно је провести неколико часова у онако реткој школској чистоти. А забавно је гледатп с каквом се бригом и журбом ученице сгарају да се на исппту покажу, надмећући се која ће бољу оцену однети. Још кад би им учење било олакшано то вештим 30*