Просветни гласник

265

Према томе не могу нц ово дедо препоручити за откупљпвање радп поклањања добрим ученицима средњих школа. А писац га за то нуди. Али тиме није искључена његова употребљивост. Мерећи добре и слабе стране овог сиева ваља на тас разлога, који се клопе у корист дела, ставити и још једну околност, која ће помоћи да пресуда буде на страни поднесеног списа. Мислим на дело као на нову изворну целину, која није без своје вредности. Ако се мисли да је време престати с поклањањем ученицпма осповнпх школа различитих зборника литерарнпх вежбања, онда при одабирању ориђиналнпх, самонпклих књижевних дела неће ни Милутин бити сувишан. Зато сам слободан изјавити своје уверење: да се Милутин, сиев Стевана Ј. Јевти&а, може препоручити да се набавп за награђнвање добрих ученика у нашим основним школама и за књижнице тих школа. На Митров дан 1894. Београд Захвалан на поверењу остајем с одличним поштовањем Андра Гавриловић с. Р. проФ. Савет је са седам противу четири гласа одлучио: да се ово дело не може примити за оно за што је понуђено. Г .г. реФерентима одређен је хонорар свакоме по двадесет (20) динара. IV. Прочитан је реферзт г. Пере П. Ђорђевића о Синтакси Косте Миленовића. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Да бих одговорио на питање Главног Просветног Савета: може ли се Сраека Синтакса од К. Миленовића употребити као школски уџбеник у IV. разреду гимназије и препоручити за књижнице основних школа?" — слободан сам позвати сена своју оцену ове књиге, штампану у „Наставнику" за месеце јануар и Фебруар о. г. (стр. 29. и 75.). У тој оцени — коју сам уредништву „Наставника" био обећао прено што ми је Гл. Просветни Савет изволео упутити предње питање — огледао сам показати ове недостатке Миленовићеве „Српске Синтаксе": 1.) да је цела књига слаба компилација „С. Синтаксе" Ђ. Даничића и „С. Синтаксе" Ст. Новаковића; 2.) да се писац при изради ове књиге нпје обазирао на новије граматичке и синтактичне списе, ни научне ни школске. 3.) да је система по којој јеова „С. Синтакса" рађена противна нашим досадашњим синтаксама (и српског и туђих језика) за средње школе; 4. да у овој књизн нису обрађени свп делови праве науке о реченицама; 5.) да ни одељци којих има нису израђени у ! иотребној потиуностп, због чега она заостаје, количином унесенога наставног градива, иза синтактичких уџбенпка Ст. Новаковића и П. Будмана, а некпм деловима и нза „Српске Граматике (за I и Ш. разр. гимн.)" Љ. Стојановпћа; 6.) да је начин излагања у овој књизи тежак п за ученпке средњих школа неподесан, јер је на врло много места или просто преписивано из Данићеве „С. Синтаксе", која није рађена за школску потребу, или удешавано да се језик у њој „што већма подудари с језиком у Даничићевим делима", како и сам писац наглашујеусвом предговору; 7.) да су због тога, а и иначе, многе одредбе и нравила у овој књизи или нејасна или и сасвим неразумљива; — и 8.) да је терминологија ове „С. Синтаксе" на много места нетачна илп друкчија од терминологије у другим нашим школским граматикама. Кад сам у поменутом приказу ове књиге рекао да она није добра ни за оне читаоце, којима је писац у ирвом реду намењује, написавши је, како вели, „нарочито за оне који су српску синтаксу учили по књизи г. Ст. Новаковића", — још мање впдим могућности да она одмени ту књигу Новаковићеву или и „С. Синтаксу" П. Будмана, која је и службено примљена за школску потребу. Књига се, на послетку, ова не би могла примити за граматички требник у IV. разреду гимназије ни с тога, што се у њој није водио никакав рачун ни о програму, који је прописан за наставу српскога језика у том разреду, ни о списима, по којима се учи српска граматика у три нижа разреда гимназије. Према изложеном сумњам да би било какве користи, и кад би се ова књига само нреноручила за књижнице основних школа. Враћајући -|- књпгу, част ми је и овом приликом изјавити Главном Просветном Савету одлично пошговање. 20. Фебруара 1895. Београд. П. П. Ђорђевић С. Р. Савет је одлучио: да се ово дело не може нримити за оно за што је понуђено.