Просветни гласник

268

РАДЊА ГЛАВНОГА ПГОСВЕТНОГ САВЕТА

РеФерат гдаси: Главном Просветном Савету С писмом од 14. октобра нр. год., СБр. 127. примио сам књигу Д. Ј. Путииковића „Ђаковање — Царовапе" с исправкама и допуиама пишчевпм, те да видим , да ли је писац учинпо све исправке, ио примедбама, које су му учињене при првом прегледу. По размотрењу свих исправака и допуна мени је част известити Главни Просветвп Савет: даје г. Путниковић исправпо све ио учињеним му примедбама, да је неке поправке и допуне и сам учинио, којима је дело добило, а да сам мање грешке у овоме исправио ја сам у рукопису. 24. јануара 1895. год. У Београду. Понизан Ј. Миодраговић с. г. проф. Учит. Школе Савет је одлучио: да се ово дело не може цримити за оно за што је ионуђено. Даље по предлогу г. Л -Овчевића, да се може допустити поклањање ове књиге о исиитима ђацима основне школе од стране нриватних лица, Савет је са седам нротив три гласа одлучио: да се ни овака употреба ове књиге не може допустити. VII. Прочитан је реФерат г. Стевана Т. Јакшића о Флори околине Врања, од Ничића, проФесора. РеФерат гласп : Главном Просветном Савету. Према одлуци Главног Просветног Савета, од 18. новембра 1894. год., послато ми је дело г. Ђ. И. Ничића „Грађа за Флору околине Врање", с тим, да оценим може ли се оно откупити за књпжнице средњих школа. У овом свом делу писац се потрудио, да изнесе Флору Фанерогамног биља околине Врање. У првом одељку говори о екекурзијама, које је чинио у друштву наших великана, пок. Панчића и пок. Петровића, а исто тако и о онима, које је сам чинио. У другом је делу изнео систематски преглед Фанерогама, дикотиледоног и монокотиледоног биља. Све је ово обрађено са таквом савесношћу, да је за сваку похвалу. Плод дугогодишњег његовог рада је збирка рд 1141 врсте нађене до сада у околини Врање.

Од ових има и око 20 нових за Флору Србије. Поред пмена биљке и вегетационих периода нисац је, са великом брпжљивошћу, наводио локалности и доба цветања за већ познате врсте. Нове врсте за нашу Флору описане су потпуно. Најзад, овде се ближе одређују локалности за извесне већ познате врсте, а такође се расправља и вредност неких пређе онисаннх врста. Ово је дело корисно не само за ближе познавање Флоре околине Врање, но и за укупну Флору Србије. Оно може послужитн за углед наставницима средњих школа, који су радп проучавати Флору Србнје или делпмичну Флору неких предела. Министарство просвете, награђујући оваква дела, ма и откупом за књпжнице средњих школа, побудило би и друге наставнике на марљиво истраживање и испптивање своје околипе, на рад, који би свакако био од користи и наставпицпма а и науцп. На основу тога, част ми је нредложпги Главном Просветном Савету, да се ово дело откуаи за књпжнице средњих школа. 9-11—1895 год. Београд. Ст. Т. Јакшић с. г. проФесор Савет је одлучио: да се ово дело примн за оно зашто је понуђено. Г. реФеренту одређен је хонорар од тридесет (30) динара. VIII. Прочитан је реФерат г. Стев. Т. Јакшпћа о Зоологији од Ђ. Козарца. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Прегледао сам уџбенпк: „Зоологија за више разреде гимназија Краљевине Србије, саставио Ђ. Козарац, са 409 слика", — Београд 1888., којп ми је Просветни Савет изволео упутити на преглед и оцену, и част ми је поднети му своје мишљење о њему. Пре, но што пређем на ближе разматрање појединих одељака у овоме уџбенику, ваља ми у крагко представпти начин излагања. Писац почиње са кратком анатомијом човека, прелази на изучавање главних типова животињских, по том