Просветни гласник

269

на систематски део, шире и уже групе (кола. сласе, редове, Фамилије, родове и врсте).

У одељку: Крој и радња човечијег теда, палази се: „Делови човечијег су тела двојаки: чврсти и течни. Чврсти дедови сложени су од ситнпх мање плц више правнлнпх мехурића или Келица" Мало ниже: „Ћелице су сједпњене у свакојаке гомплпце, а ове се гомплице од ћелица зову ткања. Често се пзмеђу ћелица сталожп слој од матерпје, које сезову међуКелична материја (пнтерцелуларна суистанција). Ако се овај слој јако развије, оида се тако ткање зове везиво." Ово је све иогрешно. Крв, на нример, и она је ткање, и она је састављена пз ћелпја; дакле, нису само чврстп делови састављени из ћелија. Свака гомилица ћелпја ие чинп ткање. Колонија бактерпја је нир. гомплица ћелија, но није ткање, јер свака ћелпја жпвп и плоди се слободно, без обзира на своје сусетке, док је у каквом ткању сасма друкче. Према томе, само оно удружење ћелица, које чинп какву Физиолошку целнну, може се назвати ткањем. Најзад, из последњег става излази, да ма каква наслагана материја може чпнитп ткање, и нрема томе, да ткања не морају постајати од ћелија! Апонервоза мишпћа, на пр., такођер је везивно ткање, а она баш није слој, који је јако развпјен. Везиво је ткање, оно не постаје из неке случајно нагомнлане материје, но оно постаје из тако званих ембрионарннх ћелпја, или пластичких ћелпја (Упхћолу) нлн постаје из тако званпх везпвнпх ћелија. Одмах за овим наилазпмо на: „Обично се у ткањима налазе судови илп цеви ." Па где би се на другом месту могли и надазптн овн судови или цеви, и чему би они служили, кад бн бнли какав независтан спстем, без икакве везе са ткањпма и органима ? Друго, шта су то ти судови или цеви, да ли се и они састоје из каквог ткања нли пз печег другог, нпр. из каквог случајног нагомилавања какве материје? Најзад, за што је требало номињати ово на овом месту ? Може бити само зато, да се у кожп разликује покожица од крзна! Ова погрешна, деФинпција ткања, разуме се, повлачи за собом и нејасност деФпниције органа: „Таква оруђа, која свагда имају свој одређен обдик и у теду врше одређену радњу, зову се органи ", .... (стр. 2). За човека би се, најзад, ово могло н дозволити, али ово вреди и за ниже жииросвЕтни гддсник 1895. г.

вотиње, где има и таквих органа, који нису морфолошки концентрисани. Да пређемо на кожу. „Цело тедо обмотано је с поља жилавом и растегљпвом кожом Мало доцније, одмах на другој сгранп надазпмо: „кожа не обавнја само спољашље дедове тела, него се нродужава п у његову унутрашњост, " Ово је противречпти самом себи. Овакве се иротивречности надазе п на другпм местима, од којнх ћемо морати доцнпје још неке номенути. Одредба је кожннх сдојева нетачна. „Покожица иостаје од таквог целуларног ткања, у коме се повредом не изазива нити бод нити из повређепа места тече крв; она је неосетљпва." Овде је непотребно, да не речем погрешно, унотребити назив „цедударног ткања" зато, што се овпм, некад, истина неумесно, називало везивно ткање, које иостаје на рачун мезодерма, док енидерм иостаје пз ектодерма. Познато је (в. ембрнолошко развиће), да сем епидерма, који се, истина, на првом месту Формпра 113 снољног бластодермског лпста, из ектодерма, да из нстог днста постају и нервне ћелпје центрадних нервних органа. Према томе, покожица не постаје пз неосетљивог ткања. Ова неосетљивост вреди само за спољни, рожасти, изумрди део епидерма, за онај део, што ће у виду перута да отнадне. Што се тнче унутрашњег дела, Малиигијевог слоја, зна се да се састојп нз живих па и осетљивих ћелпја; а сем тога, хистологија иам казује, да се измеђ ових епндермских ћеднја провдаче и Фина граната нервна вдакна, која су зар изгубила моћ осећања? Шта впше, вероватно је, да је нарочито средиште утпсцима, импресијама термиским, баш у овим интраепидермскнм нервним завршеццма. 1 ) По овоме може да отпадне и напомена пишчева при говору о кожи као органу за тпцање или нипање- „Покожицаје иак неосетљива, јер је дпшена нерава." стр. 36. Сличне нетачности надазимо иза: „Ерзно је сдогкено од безбројних сабијених влакана пли од влакнастог везива (везнвног ткања), које је осетљиво и из кога кад се повреди нотече крв'" (стр. 3). Ово се не може разумети, па узели да су „сабијена влакна" и „влакнасто везиво" једно исто или два разнолпка, ткања. Овако непотпунп опис коже допуњује у неколико слика, пресек коже (сд. 1), но ипак и тако не могу ученици иматн добар појам о саставу а и Функцијама коже. Истпна, да се налази овде онде још говора о кожи: како „на кожу излази водена пара из тела" (стр. 31) н као органу „за тицање М. Оиуа1, РћуашЈо^е, р. 528. Рапз 1 887.