Просветни гласник

422

КРИТПКА И БИБЛИОГРАФИЈА

иоказује као чврсту у вери јој православпој, у толико је за осуду, што писац, при крају, очевидно о њој мисли да је она, у сгарости (као пука сиротица), била тужна због тога: што се сећала негдашњега сјаја и силе своје. Да то тако није , сведочи њен карактер, и као жене Џеладин-бегове и као његове удовице; јер се увек могла удати за најсилније и најбогатије Турке, па то не хте учинити, као што и сам писац тврдп. По обради'је бољи од оба ова последња састава: Са-н једнога министра: Сигурна већина (»црта из живота*), на сву прилику из најновијега доба (св. за Фебруар, стр. 299.—302,), од Леона. — Заједљиви подсмех веје кроза сликање сна једнога министра, по његову повратку из министарске седнице. Шестоко се и праведно шиба упињање владино, да створи себи већину за потоње изборе, ма на који начин. С правом се удара на данашње школе, које ууСве од реда лиферују чиновнине — људе за висне од владе .» Извор подсмеху је у томе: што она влада жели и успева, тобож: »сва занимања уврстити у државну службу Од Свет. П. Ранкови^а је прича: Страшна НО^ (св. за март, стр. 467.-479.). — Изгледа, да јој је главна идеја: да је матору, нежењену човеку немогућно оженити се. Највећи део приче је у психологијском разматрању карактера »госиодин а Мојсила", директора једне (српске) гимназије, које је досга обично, ну ипак прилично занимљиво. Врло је мало јунакове радње. Мојсило је, јамачно, био доста велика реткост међу директорима и у доба засновања првих српских гимназија. Неприродно је> да је Мојсило био толико прост, те да не зна како се месни прота могао једном испети до највећег црквеног кубета! — Прича нас потпуно не задовољава, јер нам не објашњава оно што треба да знамо, а то је: да ли је млада девојка, учитељица Зорка, у коју се Мојсило загледао, заиота долазила по поруци из свога места у град, где је Мојсило, ради коначне одлуке о браку с Мојсилом. Да је ово објашњење и у радњи изведено, главна би идеја била попуњена како треба, а састав би, без сумње, добио више лепоте. По нашем мњењу много би боље било да је писац пустио Мојсила, да нам у већој, живој радњи покаже својемишљење и осећање. Боље од ове последње су две Ђ слике а И. И. ВуниАевиАа, обе из наших крајева, најновијега доба. Обе стоје на уметничкој висини. — У првој; Горак ХЛеб (св. за април, стр. 7.—22.), у лепу, природну опису и живој радњи слика се бедан живот сеоскога учитеља и породице му, као и јадно стање школе и наставе. Приповедач казује, како је при-

ликом свога путовања све ово видео у једном селу. Учитељев карактер није општи, јер је то један од старих, врло неспремних, сеоских учитеља, који није ни учио учитељску школу; с тога се ова прича тиче само још неколиких старих наших учитеља. који ће зар већ скорим изумрети. — У другок „РождеСТВО твоје..." (св. за децембар, стр. 354.—367.), писац прича како је, идући дома, у очи Божића, чекао у једној сеоској, поштанској станици делижанца, те тада разговарао са старим, по све сиромашним и простим, месним поштаром. — Као и у оној првој, тако и у овој другој „ слици " насликан је тип поштарИ, који су последњи издавци оних старијега времена. Олепа приврженост свему ономе што је старо и нападање на све што је ново у чиновништву, а уз то и чиновничко частољубље, изнесено је овде природно, у живој радњи самога овога поштара, Влајка. Полако, постепено, показује нам писац сваки кут његове унутрашњости. Оастав: Господин Таоа Иалабалук од — Љ у ,усаомена из доба реда и рада" (св. за април, стр. 120.-131.), износи нам, како је среског начелника, Тасу, послао окр. начелник да утиша неки неред у оближњем селу. Идући тамо, Таса јс најпре свратио у друго једно ближе село, ту целу ноћ банчио, па тек сутра стигао у оно село те ту насео, па најпосле незаконито на затвор осудио цело село. — У оном банчењу видимо га као развратна човека; а доцније, у сеоској судници, као правога насилника. Оштра сатира прати Тасу кроза сву ову причицу. Како радња, тако и описивање показују пишчеву подобност за саставе ове врсте. Од Рад. М. Д- а је Објава („слмка из живота®, св. за јун, стр. 432.—484.). — Ту се, у краткој слици а у живој радњи, износи чежња једне младе удовице, да што пре добије којег самца себи у стан. — Ова је чежња сва садржина састава. Отац је приповетка Мил. Павлови1м (св. за јули — август, стр. 24. — 35.). Сиже јој је: чежња сиромашног, старог, изнемоглог оца, сеоског надничара (из села Тиоче, на окомку Копаоника), да види својега јединца. Још- пре једанаест година овај је отпшао у Београд да служи, па је преко неких људи поручивао оцу да дође, док се отац није наканио те у Београд дошао. Не нашавши ту сина, очајавао је. — Дирљиво, у живој радњи, лагано и природно, открива нам писац срце очево; само бисмо могли замерети што, најпосле, остајемо у неизвесности: да ли је овај сиромах нашао сина или не, и шта се с њим, јадником, зби? Узгред додајемо: да нам ова очева чежња за сином изгледа као реткост, и да она пре личи матерама, ма да не