Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

319

2. Проиомпналеа и сложена деклинација у српским листинама XII и XIII века. 3. Пажња наших старих снисалаца нрема нашпм народним умотворинама: било у иодражавању, било у уилетању и уношењу појединих народних мотива у своје списе, било у нарочитом објављивању — а све до 1814. године. II. Из латинокога и јелинског језика с литературом. а.) Из латинскога језика : 1. 1 лу . Ш ј. XXI, сар. 52 — 57, 4 (Битка на Требији) нека се преведе и граматнчки објасни. Уз то аека се латински наппше у кратко живот Ливијев2. Ног. Сагт. 1Љ. II, 1, 2 и 3, нека се преведе п граматички објасни. Уз то нека се латински наппше у кратко живот песников. 3. С јс. Ога<;. <1е1трепо Сп. Ротре1, сар. 1—6, нека се иреведе и граматички објасни. Уз то нека се латинскн наппше у кратко Цицеронов живот. б.) Из јелинскога језика : 1. Нека се наведу из грчке синтаксе (по граматици д-ра Јов. Туромана) сви случајеви датива, у којима се грчки датив не преводи на српски језик дативом, и нека се за сваки случај каже, како га ваља на српски језик превести; уз то нека се дотични примери из граматике на српски језик преведу. Затим нека се из КсеноФонтове Анабасе књ. VI., глава 4., § 12. — 27., на српски језик нреведе и граматичкп разјасни. 2. Нека се за сваки случај инФинитива (но граматици д-ра Ј. Туромана, § 218. — 221.) каже, како се може на српскп језик превести, и нека се нрема томе дотични нримери из граматике на срнски језик преведу. Затим нека се из Омирове Илнјаде књ. VIII, стих 1. — 59., на српски језик преведе и граматички разјасни. 3. Нека се уз кратак садржај Ксенофонтове Кирупедије назначи тенденција тога дела, к тому нека се у кратко напише живот КсеноФонтов и дела његова. Затим нека се из Кирупедије књ. I. глава 5., § 1.-6., на српски језик преведе и граматички разјасни. III. Из немачкога језика с литературом: 1. Л.егенда о Доктору Фаусту и њене обраде у новпјој немачкој књпжевносги (Л.есинг, Гете, Грабе, Клпнгеман, Хајне и др.).

2. Критички поглед на данашње стање немачкога иравоаиса, снаиоменомнајновијегапокрета у корист његова упрошћења. 3. Навестп нсцрпно све сдучајеве, у којцма се мора употребити обрнути ред речи (инверсија) у незавпсиим и у завпснпм реченицама. Навестп довољно примера за то. IV. Из францускога језика с литературом: 1. Синтакса члана у Француском језику. Нарочиту пажњу обратити на честични (деони) члан. Кандидат ће узети све примере за илустровање иојединих случајева из Лабријерове књиге Ка•рактери, и назначиће код свакога примера страну издања, којим се служио. (Као најприкладније нздање ирепоручује му се: Ге8 Сагас^егев раг Ба Вгиуеге, есШ. с1а881^ие, раг 6. Гег\ т оЈ8. Насћеие.) 2. Упоредна синтакса употребе и слагања времена (Етр1о1 е1 СопсогДаисе <1еб 1етрв): а.) у Француском и срнском језику (према томе, колико је тај део Синтаксе у нас разрађен); или, по вољи кандидатовој, б.) у Француском и латинском језпку. Прнмере за ову тему може кандпдат узетн одакле хоће, алп је дужан назначити пзвор код свакога. 3. Кандидат ће прочитати од Корнеља трагедије: Ве СЈ<1, Ногасе, Сшпа, Ро1уеис(;е, и комедију Бе Меп1еиг; затим од Расина трагедије: ВгИашисиз, Вегеп1се, Рће<1ге, АШаПе, и комедију Без ПаШеигз, — па ће у својој дисертацијп рећи, који му се од та два песника боље допада и зашто. Дисертација не сме изнети мање од два табака. Дуже наводе не треба исписивати, но само упутпти на њих означењем дела, чина и прнзора. V. Из рускога језика о литературом : 1. Руски диалектл и њихова главна обележја. 2. Ломоносов: његов живот и рад (главни му књпжевпи посдовц), његов значај за руску литературу. 3. Појав т. зв. „иолиогласЈл" у руском језику, упоређепо с истим законима у старом словенском и српском језнку, и одношај српскога вокалног р и л према исгој групн гласова у руском и старом словенском језпку. VI. Из историје Сроа и географије: 1. Односи између Србије и Бугарске од XII до ХУ века. 2. Односи између Срба и Хрвата до краја XIV века.